Карађорђево (Бачка Паланка) — разлика између измена

нема резимеа измене
|гдуж=19.359333
}}
 
[[Датотека:Slika|мини|Karađorđevo https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/1/19/Karađorđevo.jpg]]
'''Карађорђево''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Бачка Паланка|општини Бачка Паланка]] у [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 733 становника. Према попису у Карађорђеву постоје 294 домаћинства и 337 станова.
Недалеко од Бачке Паланке ( 11,2 km ), налази се Карађрођево, оаза одмора, лова и коњичког спорта. Пре свега позната по ергели расних коња највећој у земљи и у овом делу Европе. За туристичке посете постоји могућност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музеју ергеле (отворен 1983.год., у њему се налазе пехари која су освојила грла у протеклих неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета британске краљице Елизабете Карађорђеву, матична књига грла с почетка прошлог века као и књига утисака, предпоставља се и најстарија у нашој земљи,отворена 1924.година.).
== Специјални резерват природе ==
 
[[Датотека:Tabla_rezervat_karadjordjevoKarađorđevosp.jpg|мини|250п| Табла за специјални резерват природе „Карађорђево“]]
[[Датотека:Karađorđevo nature reserveKarađorđevo09.jpg|мини|250п| Специјални резерват природе „Карађорђево“]]
[[Датотека:Karađorđevo.jpg|мини|250п| Специјални резерват природе „Карађорђево“]]
Природно добро „Карађорђево“ припада општинама [[Бачка Паланка]] и [[Бач]]. На основу еколошке валоризације, коју је спровео Завод за заштиту природе Србије, предложено је да се стави под заштиту као специјални резерват природе - резерват за одржавање генетског фонда високе дивљачи, у категорију од великог значаја (друга категорија). Површина специјалног резервата природе „Карађорђево“ износи 2.955,32 ha, а чине га две одвојене природне целине: подручје Мостонга и подручје Букински рит. На заштићеном подручју уочљиво доминирају површине под шумом (77%), део је обрадивих (8,56%) и водених површина (3,74%), или у другој намени (баре, трстици, канали). Природно добро карактерише благо заталасан терен, са динамичним микрорељефом, што је карактеристика ритских подручја. Букински рит се налази под директним утицајем вода Дунава и егзистира као типични ритско-шумски комплекс. На овом подручју евидентиране су: заједнице бадемасте врбе, заједнице беле врбе, заједнице беле врбе и црне тополе, заједнице тополе и пољског јасена. Букински рит представља комплекс биотопа са оптималним условима опстанка разноврсне фауне, често ретке и угрожене. Подручје је значајно као природно мрестилиште бројних врста риба. Велики број евидентираних врста риба има статус реткости. На подручју Мостонге евидентиране су: заједница храстова, заједница храста лузњака, пољског јасена и бреста. Флористичке карактеристике нису комплексно истражене. Постојање различитих типова вегетације указује на присуство екосистемске и флористичне разноврсности. Забележене су природне реткости: бели локвањ, дремовац, идирот и др. За природно добро „Карађорђево“ веома је значајна орнитофауна, коју чини 135 врста птица, а од тога 51 врста су станарице. Посебну вредност имају: орао белорепан, сиви соко, бела рода, рида луња, прдавац. Такоде, у Букинском риту бораве и гнезде се 24 птичје врсте које су на листи потенцијално угрожених у Европи, а 67 птичијих врста има статус природне реткости. Фауна сисара - заступљена је присуством врста глодара, бубоједа, љиљака, зечева, волухарица, зверова и др. Типично обележје и темељни феномен природног добра „Карађорђево“ јесте ловна дивијач, а нарочито: јелен обични, дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, вирџинијски белорепи јелен, срна и већи број врста ситне дивијаци (дивија мачка, куна златица, лисица, јазавац, твор, дивљи зец и др.). Мозаик шумских и барско-мочварних биљних заједница са појединим ретким и угроженим врстама су од посебног значаја за очување укупног биодиверзитета, па се на тим основама заснива пројектовани концепт заштите и коришћења. Ловиште ВУ ''Карађорђево'' заузима површину од 2.370ха, од чега се шуме ''Гувниште'' и ''Врањак'' на лазе у саставу општине Бач, покривају површину од 776ха. Уређено ловиште налази се на простору од 1.576ха. Ловиште је станиште разноврсне дивљачи: јелен (лопатар, вирџиниски) као и друге атрактивне ловне дивљачи (дивља свиња, муфлон, дивља мачка, куна, ласица ). Ловиште је намењено интезивном гајењу крупне дивљачи а истовремено служи и као центар за репродукцију и оплемењивање дивљачи. У оквиру ловишта се налазе 3 туристичко угоститељска објекта: Ловачка вила ''Дијана'' са 22 лежаја, Ловачки мотел ''Врањак'' са 8 лежајева и депанданс ''Врањак'' са 16 лежајева. Иако је инфраструктура на завидном нивоу, захтева одређена улагања и оплемењивања садржаја.
 
59

измена