Карађорђево (Бачка Паланка) — разлика између измена

Недалеко од Бачке Паланке ( 11,2 km ), налази се Карађрођево, оаза одмора, лова и коњичког спорта. Пре свега позната по ергели расних коња највећој у земљи и у овом делу Европе. За туристичке посете постоји могућност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музеју ергеле (отворен 1983.год., у њему се налазе пехари која су освојила грла у протеклих неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета британске краљице Елизабете Карађорђеву, матична књига грла с почетка прошлог века као и књига утисака, предпоставља се и најстарија у нашој земљи,отворена 1924.година.).

[[Датотека:НАСЕЉЕ КАРАЂОРЂЕВО-001.jpg|мини|центар|Њ.К.В. ЕЛИЗАБЕТА II; Elizabeth Alexandra Mary]]

== Историја ==

Све је започето узгојем коња, давне [[1885|1885.]] године, када је [[Аустроугарска]] монархија започела формирање ергеле, на овом простору, због повољног географског положаја, близине реке [[Дунав]] и слатинастог земљишта које је изузетно повољно за правилно формирање копита код подмлатка. Земљиште које је богато [[Калцијум]], погодно је за производњу Луцерке и Овса. У почетку је то била Установа за одгој ждребади која су набављана од приватних одгајивача широм Монархије. Првенствено су доводили мушку ждребад из Мађарске ергеле „Међохђеш“. Овде су ждребад одгајана до годину дана, а затим су поново враћена у Мађарску, где су служила у војне сврхе. Касније овде су првенствено одгајивани радни коњи, Нониус расе. Ергела је била државно власништво Аустроугарске монархије. Крчењем храстове шуме и изградњом штала као и неколико стамбених објеката [[1901|1901.године]] започело је насељавање овог комплекса. Ергела је основана као одгајалиште ждребади на око 1000 ha обрадиве површине, насеље је добило назив „Чикош Телеп“, или преведено, „Ждребарско насеље“. Ергела постаје значајан селекцијиски центар за одабирање расплодних пастува и кобила.

 

„Карађорђево“ има прилично дугу традицију у послу којим се бави. Још [[1924|1924.]] године, указом Краља Александра Карађорђевића, основано је Државно ловно-шумско добро. Одмах по завршетку Другог светског рата, већ [[1945|1945.]] године, обновљен је рад овог добра, у саставу Владе [ФНРЈ]. Остало је забележено да је још [[1948|1948.]] године овде организован дипломатски лов. Вероватно већ тада се увидело да би ваљало један део овог богом даног простора, са разним врстама ретког биљног и животињског света, уредити у репрезентативне сврхе. Зато је [[1957|1957.]] године отпочело уређење комплекса који је данас познат под именом – Репрезентативни објекат „Карађорђево“. [[21. јун]]а [[1973]]. године „Ловно-шумско пољопривредно добро“ дато је на кориштење Југословенској народној армији (ЈНА) и добило је назив „Војна Установа Карађорђево“. Изграђена је Вила за одмор, у којој ће следећих 23 године главни гост, али и домаћин, бити Јосип Броз Тито. Отпочело је исушивање мочвара, изградња вештачких језера, формирање и уређење парковских површина, порибљавање језера и формирање станишта за птице... Уследила је и градња разних помоћних објеката, који ће бити у функцији главне виле. Уређен је и направљен комплекс, са комплетном инфраструктуром, који је био и остао – адреса за високо друштво.