Мит о пећини — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 12:
Друга фаза нарације наступа када се ови затвореници, изненада, при чему Платонов Сократ не објашњава на који начин, одједном ослободе окова, што им сад омогућава да окрену главу и погледају према светлости. Платон не каже како су се ови затвореници ослободили, да ли својом снагом или тако што су их носачи кипова ослободили. Ослобађање од окова, код, сада бивших, затвореника изазива болове, и то двоструке: болове који настају покретањем својих вратова које, пошто су сад ослобођени, могу да покрећу, у правцима у којима њихов организам није навикао да се креће; и боловима у очима, зато што ослобођеници гледају светлост коју нису навикли да гледају. Та светлост спречава бивше затворенике да виде људе и њихове артефакте, чије су сенке гледали првобитно. Стога, иако су приморани да гледају у саму светлост, они се радије окрећу оним сенкама које су навикли да посматрају, пре него да гледају предмете који им се приказују по ослобођењу. Затим, један од затвореника силом бива извучен на "тежак и неприступачан излаз", што значи да је пут који води изван пећине тешко проходан. По изласку из ње бивши затвореник поново доживљава велики бол у очима због тога што се сад суочава са сунчевом светлошћу, која је много интензивнија у односу на вештачку светлост ватре, коју је до тада гледао и која му је омогућавала да види различите ствари у пећини. Постепено навикавање на гледање предмета отпочиње тако што становник пећине прво распознаје сенке истинских објеката, за разлику од оних које је посматрао затворен у пећини, након чега почиње да распознаје слике људи, флоре, фауне и осталих ствари у води, а њих саме тек доцније. Привикавајући се постепено на светлост, ослобођеник из пећине прво посматра Месец и остала небеска тела током ноћи. <ref>Деретић Ирина, ПЛАТОНОВА ФИЛОЗОФСКА МИТОЛОГИЈА - СТУДИЈА О ПЛАТОНОВИМ МИТОВИМА, стр. 236, Београд, 2014 </ref>
=== Повратак у пећину ===
Следећа фаза наступа онда када бивши становник пећине, успева да досегне до највишег степена знања, што је сагледање онтолошки хијерархизоване стварности у њеној целовитости. Тешко је претпоставити, што је сасвим исправно истиче Сократ, како би се такав човек желео вратити у пећину, чак и уколико би му се у његовом завичају - Пећини, одредили највише похвале, почасти и награде. Разлог је тај што он неће да живи животом каквим се живи у пећини. Платонов сократ замишља хипотетичку у којој би се човек који је овладао највишим знањем вратио у пећину, са циљем да образује и промени заједницу у којој је живео. Он би тиме ризиковао да опет угрози свој вид, будући да би из света у којем влада светлост поново прешао у таму пећине.
== Остале интерпретације алегорије ==
| |||