Футуризам — разлика између измена

'''Футуризам''' је уметнички покрет основан нешто пред [[Први светски рат]] у [[Италија|Италији]], као први [[авангардни покретиАвангарда|авангардни покрет]]. Касније се јављајавио и у [[Русија|Русији]], [[Енглеска|Енглеској]], као и у другим земљама.

Покрет започињеје започео песник [[Филипо Томазо Маринети|Филипо Маринети]] својим манифестом, објављеним у [[Француска|Француским]] дневним новинама ''Фигаро'' [[1909]]. године. У манифесту, Маринети је желео да уздрма учмалу и заосталу Италију и да покуша да је испровоцира да крене у правцу некаквог напретка, у правцу једне брже индустријализације, бржег техничког развоја, да размишља у једном садашњем времену и да не буде задовољна својом прошлости. „Не желимо део ње, прошлости", писао је, „ми, млади и снажни, ''Футуристи''". Футуристи су обожавали [[брзина|брзину]], [[технологија|технологију]], младост, [[насиље]], аутомобил, авион, индустријски град итд.

Футуризам као и [[кубизам]] се можемогу сматрати једним од потпокрета у оквиру [[апстрактна уметност|апстрактне уметности]]. Футуризам је заправо форма кубизма коју су створили италијански сликари, а који су се нашли у [[Париз]]у у време када су [[Жорж Брак|Брак]] и [[Пабло Пикасо|Пикасо]] потресли уметничке кругове својим новим ликовним подухватом, који је касније добио име кубизам. Најзначајнији уметници овога покрета су [[Умберто Бочони]] и [[Ђакомо Бала]]. Обојица су студирали уметност у Француској и по повратку у [[Италија|Италију]] били су заинтригирани наглим напретком индустрије. Заједно са [[поезија|песником]] Филипом ТомасомТомазом Маринетијем оформили су једну идејну групу. Свој ликовни израз су формулисали на бази модерних машина, брзини и жестини савременог живота, као и [[психологија|психолошком]] утицају овога феномена на људски менталитет и активност. Бочони, [[Ђино Северини|Северини]] и њихови сљедбеници,следбеници настојали су да прикажу лепоту модерних машина помоћу снопова линија и равни које на сликарској површини стварају ефекат динамичног кретања и напетости. Представљање брзог кретања у ликовној форми била је њихова основна преокупација. Такође су покушали да интерпретирају савремене [[социологија|социјалне]] догађаје, као што су побуне, [[штрајк]]ови, [[рат]], односно све оне које су сматрали да ће бити од утицаја на будућа дешавања у друштву.

Страственост идеја ове групе, није била у адекватној размери са њиховим уметничким доприносом, јер су они само дали енергију покрета статичној геометрији кубизма и поново вратили богатство колорита. Могло би се рећи да њихово обраћање машинама као новом тематиком сликарства, било њихов најзначајнији допринос модерној уметности, јер су тиме упозорили друге уметнике и публику на њихов потенцијал и природу времена у којем су живели.

Иако се неки трендови ка настанку футуризма могу пратити и пре, за настанак футуризма сматра се [[1909|1909.]] година када је од италианскииталијански песник ФилипаФилипо МаринетијаМаринети објавио „Футуристички манифест“ у париском листу ''Ле Фигаро''. У овом манифесту Маринети је огласио програм у неколико тачака и то; су били љубав немира, брзине, поезије, одважности и револта. Практички се може презентовати тријумф човека над природом.

[[1910|1910.]] издали су сличан манифест сликари, а 1912. архитектиархитекте.

Футуризам се проширио и у Русију, где је постао веома популаран и помогао развој два сродна руска правца, [[егофутуризам|егофутуризма]] и [[кубофутуризам|кубофутуризма]].

Футуризам је био у овој области јако сличан кубизму и циљ је био добити слику у покрету - представити на слици покрет и кроз ове тежње се долазило до апстракције. Најважнији представници били су:

* [[Умберто БоћониБочони]],

* [[Ђино Северини]],

* [[Луиђи Русоло]],

* [[Карло Кара]],