Ханифијски мезхеб — разлика између измена

Од четири сунитске школе права Исламу, Ханифијска школа је најстарија. Она има репутацију да ставља нагласак на улогу разума и да је либералнија него остале три школе. Ханифијски мезхеб такође има највише сљедбеника од све четири главне сунитске школе. [[Османско царство|Османско]] и [[Могулско царство|Могулско]] царство су биле Ханифије тако да је Ханифијски мезхеб је још увијек широко распрострањен у земљама овог простора. Данас, Ханифијска школа превладава међу сунитима у [[Централнасредња Азија|централној Азији]], [[Авганистан]]у , [[Пакистан]]у , [[Бангладеш]]у , [[Индија|Индији]] , [[Кина|Кини]] , као и у [[Ирак]]у , [[Мауританија|Мауританији]] , [[Турска|Турској]] , [[Албанија|Албанији]], [[Босна и Херцеговина|Босни]], [[Косово и Метохија|Космету]], [[Република Македонија|Македонији]], на [[Балканско полуострво|Балкану]] и на [[Кавказ]]у. Такође га слиједе у великом броју у и другим дијеловима муслиманског свијета.

Извори из којих су изведени закони, по редослиједу важности су: [[Куран]], аутентичне [[Мухамед]]ове нарације ([[Хадис]]), консензус ([[иџма]]), те закључивање по аналогији ([[кијас]]). Кијас се примјењује само ако се непосредна материја не може се наћи у Курану или хадисима. Четврти калиф, [[Алија]], пренио је главни град Исламске државе у [[Куфа|Куфу]], а тиме су се многи асхаби населили тамо, а Ханифијски мезхеб је доносио своје одлуке на темељу хадиса које су преносили асхаби који су живјели у Ираку, тако овај мезхеб постао познат као Куфански или ирачки мезхеб, у ранијим временима. Већину основе мезхеба формирали су [[Алија|Али ибн Аби Талиб]] и Абдуллах Ибн Масуд, као и друге личности с којим је Ебу Ханифе студирао, као што су [[Мухамед ел Бакир]], [[Ја'фар ел Садик]], те Заyд ибн Алија. Многи правници и преносиоци хадиса живјели су у Куфи укључујући и једног од главних учитеља Ебу Ханифе, Хамад ибн Сулаyман.

* Осим на [[хаџилукhadžiluk|хаџу]], сваки [[намаз (молитва)|намаз]] (5-пута дневна молитва) треба бити извршена у свом времену. (Неки не-ханифијски учењаци допуштају особи која путује да прилагодити одређена намаска времена због практичности.)