Звучна картица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Замењен садржај странице са „Ko je uradio ovu temu neka se javi na mail djole.grim@gmail.com“ |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{ВИСЕР032015}}
'''Звучна картица''' претвара аналогне [[звучни талас|звучне таласе]] у дигитални сигнал (нуле и јединице). Део који обавља тај задатак се зове -{[[CODEC]]}- у који су интегрисана два главна дела која обављају тај посао, -{ADC}- ({{јез-енгл|Analog Digital Converter}}) i -{DAC}- ({{јез-енгл|Digital Analog Converter}}) претварач. Осим тога, постоји и -{DSP}- ({{јез-енгл|Digital Sound Processor}}), звучни процесор који ослобађа -{[[CPU]]}- од процесирања звучних сигнала (ако га звучна карта нема, онда то ради -{CPU}-), такође звучна картица има своју [[памћење|меморију]]. Комуникација са [[рачунар]]ом се одвија преко [[Konvencijalni PCI|PCI интерфејса]], док се комуникација са [[звучник|звучницима]] и [[микрофон]]ом остварује преко улазних и излазних конектора.
[[Датотека:Soundcard Audigy LS ubt.jpeg|мини|десно|Звучна картица -{Soundblaster Audigy}-.]]
==Генералне карактеристике==
Већина звучних картица користи дигитално-аналогни конвертор [[DAC]], који конвертује снимљене или генерише дигиталне податке у аналогном формату. Излазни сигнал је повезан са појачалом, слушалицама или спољашњим уређајем користећи стандардне прикључке, као што су TRS конектор или RCA конектор. Ако су број и величина конектора превелики за простор на задњој страни кућишта конектори ће бити ван функције,обично употребом уређаја за прекид, једне помоћне задње плоче , или панела постављеног са предње стране. Напредније картице обично укључују више од једног звучног чипа да подржи веће брзине преноса података и вишеструке истовремене функционалности, на пример дигиталне производње синтетизованих звукова, обично за генерације музике и звучних ефеката у реалном времену које користе минимално податке и време [[CPU]].
Дигитална репродукција звука се обично ради са вишеканалним [[DAC]], који су у стању да на истовременe и дигиталнe узорке на различитим висинама и јачинама тонова, примене у реалном времену ефекте као што су филтрирање или намерна дисторзија.Вишеканални дигитални звук репродукције може такође може користити за синтезу музике, када се користи уз поштовање , па чак и употребу вишеканалне емулације. Овај приступ је постао уобичајен кад произвођачи траже једноставније и јефтиније звучне картице.
== Начин рада ADC-a и DAC-a ==
-{ADC}- или [[аналогно дигитални претварач]], као што сам назив каже, претвара аналогне таласе (практично [[звук]]) у дигиталне сигнале (нуле и јединице), тако да рачунар може разумети сигнале које добива од неког спољашњег уређаја (нпр. микрофон). Начин претварања је следећи: ADC прецизним мерењем анализира аналогне таласе те их дигитализује у облику нула и јединица, које онда -{DSP}- ili -{CPU}- процесира, док квалитет зависи од прецизности и брзине мерења која се мери у килохерцима (-{KHz}-). Исто важи и за -{DAC}-, који ради обратан процес, претвара дигитални у аналогни сигнал, тако да све што чујете на -{PC}- звучницима је у ствари преведени [[бинарни систем|бинарни]] код у аналогни сигнал тј. звук.
==Звучни канали и полифонија==
Важна карактеристика звучне картице је полифонија, која се односи на њену способност да обради више излазних, независних гласова или звукова истовремено. Ови различити канали се односе на број аудио излаза, што може да одговара конфигурацији звучника, као што су 2.0 (stereo), 2.1 (stereo и sub woofer), 5.1 (surround), или друге конфигурације. Понекад, термини глас и канал се наизменично користе за означавање степена полифоније, а не за конфигурацију излаза звучника.
На пример, многи старији звучни чипови су могли да приме три гласа, али само један аудио канал (тј један Моно излаз) за излаз, захтевајући сви гласови да се мешају заједно. Касније картице, као што је [[AdLib]] звучна картица, имала је 9-гласну полифонију комбиновану у 1 моно излазном каналу.
Након неколико година, већина [[PC]]звучних картица су имале вишеструке [[FM]] синтезе гласова (обично 9 или 16) које су се обично користиле за [[MIDI]] музику. Пуне могућности напредних картице се често не користе у потпуности; само један (моно) или два (стерео) глас (а) и канал (а) се обично посвећују репродукцији дигиталног звука узорака, и репродукцију више од једног дигиталног звука, док узорак обично захтева од софтвера миксовање по фиксној стопи узорковања. Модерни јефтине интегрисане звучне картице (оне које су стандардно уграђене у матичним плочама), као што су аудио кодек,попут оних испуњавању стандарда [[АC'97]], па чак и неке јефтиније звучне картице намењене за проширење, и даље раде на овај начин. Ови уређаји могу да обезбеде више од два звучне канала (обично 5.1 или 7.1 surround звук), али они обично немају стварну хардверску полифонију,било за звучне ефекте или [[MIDI]] репродукцију - ови задаци сe у потпуности обављају у софтверу.
Данас, звучна картица пружа стварну хардверску полифонију, без обзира на број излазних канала,и обично се назива "хардверски аудио акцелератора", иако стварна полифонија није једини или неопходни услов. Други аспекти као што су хардверско убрзање 3Д звука, позициони аудио и ДСП ефектима у реалном времену су важнији.
Пошто је дигитална репродукција звука постала доступна и под условом боље перформансе од синтезе, модерни звучне картице са хардвером полифонија заправо не користе ДАЦ са што више канала као гласове; уместо тога, они обављају гласом мешање и обраду ефекте у хардверу, евентуално обавља дигитално филтрирање и конверзије до и од фреквентном домену за примену одређених ефеката, унутар посвећеног ДСП. Фаза коначни репродукција врши спољни (у односу на ДСП чипа (а)) ДАЦ са знатно мање гласова него канала (нпр, 8 канала за 7.1 аудио, и могу се поделити међу 32, 64 или чак 128 гласова).
==Историја развоја звучне картице за [[IBM PC]]==
Звучна картица за рачунаре компатибилне са ИБМ ПЦ су били веома ретки до 1988. године, који је оставио јединственог унутрашњег ПЦ звучник као једини начин рано ПЦ софтвер може да произведе звук и музику [2] хардвера говорник је обично ограничен на квадратних таласа, који се уклапају. заједнички надимак "бипер". Звук је резултирало је обично описује као "звучних сигнала и боопс". Неколико компанија, пре свега Access Software је развио технике за дигиталну репродукцију звука преко звучника PC (види RealSound); резултира звук, док је једва функционална, боловала од искривљене излаза и мале запремине, и обично потребно све друге прераде да се заустави, а звуци су играли. Остали домаћи модели рачунара из 1980-их укључене хардверску подршку за дигиталну репродукцију звука или синтезу музике (или обоје), остављајући IBM PC у неповољнији положај на њих када је реч о мултимедијалним апликацијама као што су музика састава или играње. Почетни дизајн и маркетинг фокусира на звучних картица за PC платформи IBM нису засноване на играма, већ на посебним аудио апликацијама као што су музика састава (AdLib Лични музички систем, IBM [[Music Feature Card Card]], [[Creative Music System]]), или на синтезу говора (Digispeech DS201, [[Covox Speech Thing]],[[Street Electronics Echo]]).
Године 1988. панел компјутерски игре Директора изјавио је на [[Consumer Electronics Show]] да ограничени способност звук на ПЦ-јева је спречен да постане водећи домаћи рачунар, да је потребна $ 49-79 звучну картицу са бољим могућностима од постојеће производе, и да када су хардвер је широко инсталиран њихове компаније би га подржати. Сиерра Он-Лине, која је била пионир подршку ЕГА и ВГА видео, и 3 1/2 "дискове, те године обећао да ће подржати AdLib, IBM Music Feature и [[Roland МТ-32]] у својим играма, карте коштају 195 до $ 600 [. 3] 1989 рачунара Гаминг Истраживање је показало да 18 од 25 игара компаније планира да подржи Адлиб, шест Роланд и Цовок, а седам Цреативе Мусиц Систем / игра Бластер.
==Произвођачи звучних картица==
Један од првих произвођача звучних картица за [[IBM PC]] је био AdLib, који је производио звучну картицу на основу [[Yamaha IM3812]] Sound Chip, такође познат као OPL2. AdLib је имао два режима: режим 9-гласовне где би се у потпуности програмирани сваки глас, и ређе користи "удараљки" мод са 3 редовни гласови производњу 5 независних удараљке-само гласове за укупно 11. (режим удараљке био Сматра нефлексибилан у већини програмера, већ је углавном користе сопственог софтвера саставу АдЛиб је).
Цреативе Лабс такође тржишту звучну картицу отприлике у исто време зове Цреативе Мусиц систем. Иако Ц / МС имао дванаест гласове на АдЛиб је девет, а био је стерео картицу док АдЛиб био моно, основна технологија иза њега је заснован на Пхилипс САА1099 чип који је у суштини квадратних талас генератора. Звучало је слично дванаест истовремених ПЦ звучници би имали, осим за сваки канал има амплитуде контролу, и није добро прода, чак и након што му Креативни преименован у игру Бластер годину дана касније, а на тржишту га кроз Радио Схацк у САД. Игра Бластер малопродати за мање од $ 100 и био компатибилан са многим популарним играма, као што је Силпхеед.
Велики промена у складу звука тржишту ИБМ ПЦ картица се десило када Цреативе Лабс Соунд Бластер представио картицу Препоручен од стране Мицрософта за програмере стварају софтвер заснован на ПЦ Мултимедија стандард. Соунд Бластер клонирали Адлиб и додао соунд копроцесор за снимање и репродукцију дигиталног звука (вероватно су били АМД микроконтролер преименовала Цреативе). То је погрешно назван "ДПП" (да кажем да је дигитални процесор сигнала), прикључак игра за додавање џојстик, и способност да се интерфејс МИДИ опрему (користећи порт игра и посебан кабл). Са више функција у готово истој цени, и компатибилност, као и већина купаца изабрали Соунд Бластер. Она је на крају оутсолд је Адлиб и доминира на тржишту.
Ролан такође је звучне картице у касним 1980-их, већина од њих су квалитетни "просумер" картице, као што је МТ-32 и ЛАПЦ-И. Роланд картице често продају за стотине долара, а понекад преко хиљаду. Многе игре су имали музику писану за своје картице, као што су Силпхеед и Полице Куест ИИ. Картице су често били лоши у звучним ефектима, као што су смех, али за музику су били далеко најбољи звучне картице на располагању до средине деведесетих. Неке Роланд картице, као што су ПКС, и каснијим верзијама МТ-32 су направљене да буду јефтинији, али њихов квалитет је обично драстично сиромашнији од осталих Роланд картица.
Од 1992. године један продавац звучна картица рекламира да је његов производ био "Соунд Бластер, АдЛиб, Дизни Соунд Соурце и Цовок Говор Ствар Компатибилан!".Sound Blaster линија картица, заједно са првим јефтине ЦД-РОМ и развија видео технологија, увела у нову еру мултимедијалних рачунарских апликација које могу репродуковати аудио ЦД, додајте снимљени дијалог са видео играма, или чак репродукује Фулл Мотион видео (мада по много нижим резолуцијама и квалитета у раним данима). Распрострањена одлука да подржи Соунд Бластер дизајн у мултимедијалним и забавних наслова значи да будуће звучне картице, као што су Медиа Висион Про Аудио Спецтрум је и гравис ултразвука морао да буде Соунд Бластер компатибилни ако су добро продати. До раних 2000-их (по којима [[AC´97]] аудио стандардни постала широко распрострањена и на крају узурпирао Sound Blaster као стандардни због своје ниске цене и интеграције у многим матичним плочама), Соунд Бластер компатибилност је стандард који многе друге звучне картице и даље подржавају и одржавају компатибилност са многим играма и објављеним апликацијама .
{{Commonscat|Sound cards}}
[[Категорија:Хардвер]]
| |||