Хатуша — разлика између измена

'''Хатуша''' (^-{URU}-''-{Ḫa-at-ty-ša}-'' {{уницоде|𒌷𒄩𒀜𒌅𒊭}}; ''Ḫattuša'') је био главни град [[Хетити|Хетитског царства]]. Био је смештен у близини данашњег села [[Богазкале]], средишта округа у [[Турска|турској]] [[Провинција Чорум|Провинцији Чорум]], односно на завоју реке [[Кизил (рекаријека)|Кизил]] у централној [[Анадолија|Анадолији]], око 145 km североисточно од [[Анкара|Анкаре]].

У [[Рушевина|руинама]] старовековног [[град]]а били су пронађени архиви са тридесетпет хиљада таблица од [[Глина|глине]] које су писане [[Клинасто писмо|клинастим писмом]]. Садржај у њима су чинила државна саопштења, [[краљ]]евски анали, кореспонденције, научна и лепа [[књижевност|литература]] и други текстови који су водили у делимично познавање хетитског друштва. [[Научник]] који је највише заслужан за решавање загонетке хетитскиг писма и језика био је чешки [[научник]] и [[лингвистика|лингвиста]] [[Бедрих Хрозни|Бедржих Хрозни]] којем је успело да одгонетне [[језик]] и [[писмо]] [[1913]]. године. Осим клинастог писма које су Хетти преузели од [[Месопотамија|Месопотамије]] било је у употреби [[египат]]ски писмо односно њихови [[хијероглифи]].

Најзначајнији центар племена Хетита велики [[град]] опасан [[зид]]инама Хатуша био је изграђен у половини 3. миленија п. н. е. и добио је име по својим оснивачима. Око [[18. век п. н. е.|1800. п. н. е.]] освојио је [[град]] хетитски краљ Аниташ и сравнио га је са земљом. Његов наступник Хатушили I обновио је град и прогласио га је за главни град Хетитске империје и служио је као основица за даља освајања хетитске територије. На перлому 13 и 12. века п. н. е. је [[град]] био уништен од стране [[народи са мора|морских народа]] бројним ратним европским [[племе]]нима чији су ратници били наоружани [[Гвожђе|гвозденим оружјем]]. Град је био отприлике за пола века обновљен и постао је део Фригије. У то доба ту је настала велика светиња Фригијска божица Кубела.