Хелиофите — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
Поред тога, [[стома]] је много више да би се постигла већа размена [[гас]]ова, што доводи до повећања нивоа [[Фотосинтеза|фотосинтезе]]. За разлику од [[Сциофите|сциофита]], хелиофите имају високу тачку светлосне компензације тј. захтевају већи интензитет осветљености да би ефикасно везивали [[угљен-диоксид]]. Листови светлости имају висок капацитет и до 30 μmolCO<sub>2</sub>/m<sup>2</sup>s, али имају и виши [[базални метаболизам]] у поређењу са другим листовима. Хелиофите не подносе сенку зато што је однос између [[Дисање|дисања]] и фотосинтезе код њих неповољан при условима ослабљене светлости. За хелиофите је [[светлосни ужитак]] (L=L<sub>min</sub>/L<sub>max</sub>*100) једнак вредности пуног дневног осветљења отвореног поља, што значи да и L<sub>min</sub> и L<sub>max</sub> износе 1, односно да је светлосни ужитак 100%.
 
Хелиофите су често и [[ксерофите]] јер услови високог светлосног интензитета најчешће подразумевају и [[Суша|сушне услове]] што је карактеристика отворених, јако осветљених [[Станиште|станишта]] као што су [[пустиња|пустиње]], [[степа|степе]], [[Ливада|ливаде]], високопланински [[Пашњак|пашњаци]], камењари. У таквим условима опстаје [[Женска боквица|широколиста боквица]], [[Sedum acre|жедњак]], [[чуваркућа]], [[подбел]], [[гладница]], [[споменак]], [[мајчина душица|мајкина душица]] и многе друге. Од хелиофитног [[Дрво|дрвећа]] истичу се својим великим потребама за пуном дневном светлошћу [[бели бор|бели]] и [[црни бор]], [[бреза]], [[јасика|трепетљика]], [[бели јасен|бели]] и [[црни јасен]], [[ариш]] на пример. Хелиофилне врсте дрвећа образују светле [[Лишћарске листопадне шуме|лишћарске]] и четинарске шуме које се одликују богатим спратом приземне вегетације због већег продора светлости до [[Тло|тла]].
 
== Литература ==