Хормон раста — разлика између измена

'''Хормон раста''' или '''соматотропин''' је [[полипептидpeptid|пептидни]] [[хормони|хормон]] кога лучи [[предњи режањ хипофизе|предњи режањ]] [[хипофиза|хипофизе]] ([[аденохипофиза]]), који стимулише раст организма, а има улогу и у рагулацији разних [[метаболизам|метаболичких процеса]].<ref name="Медицинска_физиологија">{{Cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall |editor= | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location=Београд | year=1999 |id=ISBN 638705999 | doi= | url= }}</ref><ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>

По саставу је једноланчани [[peptid|полипептид]] и садржи 191 [[аминокиселина|аминокиселину]]. [[Молекулска маса]] му је око 21.500 [[далтонјединица атомске масе|далтона]]а, а [[изоелектрична тачка]] 4.9. У структури поседује две интрамолекуларне [[дисулфидна веза|дисулфидне везе]]. Сличну структуру хормону раста поседују хормони [[пролактин]] и [[хорионски соматотропин]] ([[хумани плацентални лактоген]]).<ref name="Кораћевић">{{Cite book | author=Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић |editor= | title=Биохемија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location= | year= |isbn=978-8638706228 | doi= | url= }}</ref><ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref>

Соматотропин се лучи у ацидофилним ћелијама [[предњи режањ хипофизе|предњег режња]] [[хипофиза|хипофизе]]. Секреција соматотропина из хипофизе се налази под контролом инхибишућих и активишућих хормона [[хипоталамус]]а. Соматотропин ослобађајући хормон (фактор) ({{јез-енгл|Growth hormone releasing hormone (GHRH))}} стимулише стварање соматотропина. Састоји се од 44 [[аминокиселина|аминокиселине]]. Соматостатин, један од хормона [[хипоталамус]]а инхибише стварање хормона раста. Соматостатин се ствара и ослобађа и на другим местима. Д-ћелије ендокриног [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а ([[Лангер-Хансова острвца]]) такође секретују соматостатин који инхибише секрецију [[инсулин]]а и [[глукагон]]а.

Хормон раста се не ослобађа континуирано, већ у виду пулсева. Долази до наглог скока, затим пада секреције овог хормона у кратким временским интервалима. Најинтензивније се лучи у првим сатима спавања. Овај хормон је и хормон [[стрес]]а, тако да се у случају стреса, повреде, [[бол]]а, хладноће, гладовања итд такође луче веће концентрације овог хормона. Поједине [[аминокиселина|аминокиселине]], нарочито [[аргинин]], које се уносе исхраном стимулишу лучење хормона раста. [[Хипогликемија]] (смањена концентрација глукозе у крви) стимулише а [[хипергликемија]] (повећана концентрација глукозе у крви) инхибише ослобађање соматотропина. [[Полни хормони]] такође стимулишу лучење хормона раста.

* Соматотропин подстиче пораст запремине ћелија, саму деобу ћелија ([[митоза]]) као и диференцијацију неких ћелија нпр. [[мишићна ћелија|мишићних]] и [[коштана ћелија|коштаних ћелија]]. Посебно је значајно дејство овог хормона на [[скелетни систем|скелет]]. Под утицајем овог хормона повећава се стварање [[протеин]]а у [[коштане ћелије|коштаним ћелијама]] и ћелијама [[хрскавицахрскавичаво ткиво|хрскавице]] ([[хондроцити]]), деоба ових ћелија се такође повећава, а такође и трансформација ћелије хрскавице у коштане ћелије. [[Дијафиза]] дугих [[кости]]ју се издужује, а [[епифиза|епифизе]] (крајеви кости) удаљавају једна од друге. Између епифизе и дијафизе налази се епифизна пукотина, која садржи ћелије хрскавице, чијом деобом и трансформацијом настају коштане ћелије и кост се издужује. Међутим временом долази до исцрпљивања ћелија хрскавице у [[епифизна пукотина|епифизној пукотини]], тако да се дијафиза спаја са епифизама и тако се прекида раст костију у дужину. Од тог тренутка оне могу расти само у ширину. Кости плочастог облика могу расти под утицајем овог хормона непрестано, па су у случају повећане секреције овог хормона нпр. код [[акромегалија|акромегалије]] посебно изражене.

* Хормон раста доводи и до повећане синтезе протеина у свим ћелијама организма. Он стимулише [[мембрански транспорт|транспорт аминокиселина кроз ћелијску мембрану]] у ћелије, тако да се у њима повећава концентрација [[аминокиселина]], као [[супстрат]]а за производњу [[протеин]]а. Соматотропин стимулише и [[Транслација (генетика)|транслацију]] т[[Рибонуклеинска киселина|РНК]] ([[транспортна РНК|транспортне РНК]]), што доводи до повећане синтезе протеина. Такође на нивоу једра подстиче се процес [[транскрипција|транскрипције]], па се ствара и више [[информациона РНКиРНК|информационе РНК]] (иРНК). Процес разградње (катаболизма) протеина се истовремено успорава.

* Соматотропин смањије коришћење и разградњу [[глукоза|глукозе]]. Смањује се коришћење глукозе, као главног извора енергије (на рачун масти), подстиче се и одлагање резервног шећера, [[гликоген]]а у ћелијама. Повећава се секреција [[инсулин]]а, али се смањује осетљивост ћелија на инсулин. Поремећај лучења соматотропина може изазвати неке форме [[дијабетесшећерна болест|дијабетеса]]а (дијабетогено дејство).

Повећана секреција хормона раста среће се најчешће код [[тумор]]а ([[аденом]]а) предњег режња хипофизе. Код деце и младих се овај поремећај манифестује као [[гигантизам]] ([[џиновски раст]]), а код одраслих као [[акромегалија]]. Код акромегалије долази до претераног раста костију и других ткива не само у дужину, већ и у дебљину. Нарочито се проширују кости шака, стопала, чела, супраорбитални лукови (лукови изнад очне дупље), доња вилица, нос. Повећани су и други органи као нпр. [[језик]], [[ухо|уши]], [[јетра]], [[бубрег|бубрези]], [[срце]] итд. Могу се јавити и други симптоми у виду слабости мишића, [[шећерна болест|дијабетес]], [[компрасија живаца]] (нпр. [[синдром карпалног тунела]]) итд.

* [[Шећерна болест|Дијабетес]]