Хромозомопатија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[Наследна болест|Наследне болести]] које су последица структурних и нумеричких аберација [[хромозом]]а називају се [[хромозомопатија|хромозомопатије]].
 
[[хромозомске аберације|Нумеричке аберације]] хромозома су углавном леталне тако да плод који их садржи већ у првом тромесечју трудноће бива спонтано одбачен. Веома мали број [[полиплоидија|полиплоиднихполиплоид]]них [[фетус]]а (триплоидни су чешћи од тетраплоидних) преживи интраутерини период – само један од 10 000.
 
Изузетно ретко долази до рађања деце са [[триплоид]]ним [[кариотип]]ом, док је [[тетраплоид]]ија међу живорођеном децом описана у само неколико случајева, од којих су сва деца умрла одмах након рођења.
 
[[монозомик|Монозомије]] [[Хумани кариотип|аутозомаутозома]]а су ретке и међу абортираним фетусима у првом тромесечју трудноће што значи да се оне елиминишу знатно раније, можда чак и пре [[имплантација|имплантације]]. Плодови одбачени у овом раном периоду ембриогенезе (на ступњу [[бластоцист]]а) одстрањују се првом наредном менструацијом тако да се не зна колико заиста ембриона пропада. Једина монозомија, ако плод преживи интраутерини период, која има добре прогнозе за живот после рођења је монозомија X хромозома женског [[дете]]та.