Хугенотски ратови — разлика између измена

|место = [[КраљевинаКраљевство Француска|Француска]]

|страна1=<center>[[Датотека:Croix huguenote.svg|25п]] [[Хугеноти]]<br /><center>[[Датотека:Flag of England.svg|25п]] [[КраљевинаКраљевство Енглеска|Енглеска]]

'''Француски верски ратови''' или '''Хугенотски ратови''' вођени су у [[КраљевинаКраљевство Француска|Француској]] у периоду од [[1562]]. до [[1598]]. године између [[Католичка црква|католика]] и [[Калвинистикалвинизам|калвиниста]] ([[Протестантизам|протестаната]], [[Хугеноти|хугенота]]). У суштини, хугенотски ратови су врло сложена борба различитих социјалних снага француског феудалног друштва. Узрок је, пре свега, противуречност економских и политичких интереса дворског племства и буржоазије. Аристократија је приступила хугенотима тражећи враћање своје политичке независности и ограничавање краљевске власти, а сељаштво им се приближило у другој половини ратова са својим антифеудалним захтевима. Хугеноти су се организовали за борбу под вођством принца [[Луј Бурбон, принц Конде|Луја Кондеа]], адмирала [[Гаспар де Колињи|Гаспара Колињија]] и генерала [[Франсоа Колини]]ја, уз помоћ [[КраљевинаКраљевство Енглеска|Енглеске]] и немачких протестантских кнезова, док су католици, које су предводили [[Франсоа Гиз]] и конетабл [[Ан Монморанси|Монморанси Ан]] имали подршку папе и [[Шпанска империја|Шпаније]]. Било је осам хугенотских ратова. У њима је на обе стране учествовало племство са витешком коњицом у садејству са пешацима ([[Аркебуза|аркебузирима]], копљаницима и [[Хелебарда|хелебардистима]]) из старих пикардијских и пијемонтских банди, али су језгро војске сачињавали швајцарски и немачки најамници-коњаници и пешаци. Борба се већином водила локалним снагама око многобројних утврђених градова, а у тражењу одлучних судара повремено су груписане и веће снаге па је било доста битака којима су наметнута привремена решења; ниједна страна пак, није имала довољно снага да овлада свим тврђавама и диктира крајњи мир. Протестантски ратови потресали су Француску до почетка [[18. век|XVIII века]], а пуну равноправност протестанти су стекли после [[Француска револуција|Француске револуције]] [[1789]].

Када је средином XVI века [[Протестантска реформација|Реформација]] захватила Француску, под притиском католичких кругова дошло је до забране верских скупова протестаната и њихових прогона. Самовлашће осиљених војвода Гиза, под окриљем безобзирне регенткиње, краљице мајке [[Катарина Медичи|Катарине Медичи]], здружио је прогоњене реформисте и незадовољно племство. После крваво угушене завере против Гиза у [[Амбоаз]]у, 19. јуна 1560. године и покоља хугенота за време црквеног обреда [[Масакрмасакр укод ВасијуВасија|у Васију]] 1. марта 1562. године, дошло је до отвореног сукоба.

У '''Првом хугенотском рату''' (1562-1563) Конде је почетком априла 1562. године с неколико стотина племића препадом овладао [[Орлеан]]ом и подручјем средње [[Лоара|Лоаре]], а устанак се убрзо пренео на [[Гијена|Гијену]], [[Лангдок|Лангедок]], [[Прованса|Провансу]], [[Дофена|Дофене]] и [[Нормандија|Нормандију]] где су хугенотске локалне вође одговарале свом жестином на насиља католичке странке. Регенткиња [[Катарина Медичи]] ангажовала је 6000 Швајцараца и немачких најамника, а Франсоа Гиз мобилисао је 27 пешадијских чета старе француске гарде. Слабија, али квалитетнија протестантска армија, образована код Орлеана од витешке коњице, отпуштених старих војника и привучених верника с југа, појачана пред зиму са 3300 немачких коњаника и 4000 пешака, предузела је офанзивну акцију према Нормандији са 8000 пешака и 5000 коњаника. Да би јој осујетили спајање са очекиваним енглеским појачањима, католици су преузели [[Руан]], а [[констабл|конетабл]] Ан Монморанси са 14000 пешака, 2000 коњаника и 22 топа је 19. децембра 1562. године [[битка код Дреа|битком код Дреа]] присилио на повлачење. Након погибије Франсоа Гиза 18. фебруара 1563. године, адмирал Колињи се вратио у Нормандију где је имао успеха у преотимању градова. Пошто је и у Лангедоку учвршћена власти хугенота, обустављена су непријатељства 19. марта 1563. године едиктом у Амбоазу. Протестанти су добили слободу вероисповести у неким градовима.

Убрзо је, међутим, дошло до формирања Католичке лиге на челу са краљем и до опозива задњег едикта, што је изазвало '''Шести хугенотски рат''' (1576-1577). У Ла Рошелу протестанти су формирали контралигу уз подршку [[Шведска|Шведске]], [[Данска|Данске]], Енглеске и немачких принчева. Хугеноти под [[Анри III НаварскиIV|Анријем Наварским]] су запосели многа места на западу и југу. Но, ускоро је дошло до неслоге између суревњивих протестантских команданата и вођа незадовољника. Настали раздор омогућио је краљевим трупама да 1577. године овладају централним подручјем Лоаре и принуде Ла Рошел на капитулацију; само су хугеноти на југу очували своје позиције. Стога је краљ [[мир у Бержераку|миром у Бержераку]] (17. септембар 1577) могао знатно да смањи права протестаната.