Карађорђево (Бачка Паланка) — разлика између измена

м
Враћене измене Tarajicpredrag (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
(Поништена измена 11019209 корисника Жељко Тодоровић (разговор))
м (Враћене измене Tarajicpredrag (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић)
[[Датотека:Karađorđevo001.jpg|мини|лево|ЗВАНИЧНА ФЕЈСБУК СТРАНИЦА]]
https://www.facebook.com/karadjordjevo21421P?ref=hl
 
{{Друго значење2|Карађорђево}}
{{Насељено место у Србији
|место=Карађорђево
|слика=НАСЕЉЕWindmill КАРАЂОРЂЕВОin Bačka Palanka.jpegjpg
|опис_слике=КарађорђевоВетрењача у Карађорђеву
|покрајина=Војводина
|округ=Јужнобачки
|општина=Бачка Паланка
|надм висина=112
|популација={{decrease}} 733738
|површина=86,5*
|густина=51*
|гдуж=19.359333
}}
'''Карађорђево''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Бачка Паланка|општини Бачка Паланка]] у [[Јужнобачки управни округ|Јужнобачком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 733738 становника. Према попису у Карађорђеву постоје 294 домаћинства и 337 станова.
Недалеко од Бачке Паланке ( 11,2 km ), налази се Карађрођево, оаза одмора, лова и коњичког спорта. Пре свега позната по ергели расних коња највећој у земљи и у овом делу Европе. За туристичке посете постоји могућност обиласка ловишта, ергеле, хиподрома и посета Музеју ергеле (отворен 1983.год., у њему се налазе пехари која су освојила грла у протеклих неколико деценија. Најзначајнији експонати су саонице и кочије из Титовог периода, фотографије на којима су наступи грла галопера и препонаша, као и фотографија на којој је забележена посета британске краљице Елизабете Карађорђеву, матична књига грла с почетка прошлог века као и књига утисака, предпоставља се и најстарија у нашој земљи,отворена 1924.година.).
 
[[Датотека:НАСЕЉЕ КАРАЂОРЂЕВО-001.jpg|мини|лево|Њ.К.В. ЕЛИЗАБЕТА II; Elizabeth Alexandra Mary ]]
 
== Историја ==
Све је започето узгојем коња, давне [[1885|1885.]] године, када је [[Аустроугарска]] монархија започела формирање ергеле, на овом простору, због повољног географског положаја, близине реке [[Дунав]] и слатинастог земљишта које је изузетно повољно за правилно формирање копита код подмлатка. Земљиште које је богато [[Калцијум]], погодно је за производњу Луцерке и Овса. У почетку је то била Установа за одгој ждребади која су набављана од приватних одгајивача широм Монархије. Првенствено су доводили мушку ждребад из Мађарске ергеле „Међохђеш“. Овде су ждребад одгајана до годину дана, а затим су поново враћена у Мађарску, где су служила у војне сврхе. Касније овде су првенствено одгајивани радни коњи, Нониус расе. Ергела је била државно власништво Аустроугарске монархије. Крчењем храстове шуме и изградњом штала као и неколико стамбених објеката [[1901|1901.године]] започело је насељавање овог комплекса. Ергела је основана као одгајалиште ждребади на око 1000 ha обрадиве површине, насеље је добило назив „Чикош Телеп“, или преведено, „Ждребарско насеље“. Ергела постаје значајан селекцијиски центар за одабирање расплодних пастува и кобила.
 
[[Датотека:Karađorđevo11.jpg|мини|лево|Ергела КАРАЂОРЂЕВО]]
 
„Карађорђево“ има прилично дугу традицију у послу којим се бави. Још [[1924|1924.]] године, указом Краља Александра Карађорђевића, основано је Државно ловно-шумско добро. Одмах по завршетку Другог светског рата, већ [[1945|1945.]] године, обновљен је рад овог добра, у саставу Владе [ФНРЈ]. Остало је забележено да је још [[1948|1948.]] године овде организован дипломатски лов. Вероватно већ тада се увидело да би ваљало један део овог богом даног простора, са разним врстама ретког биљног и животињског света, уредити у репрезентативне сврхе. Зато је [[1957|1957.]] године отпочело уређење комплекса који је данас познат под именом – Репрезентативни објекат „Карађорђево“. [[21. јун]]а [[1973]]. године „Ловно-шумско пољопривредно добро“ дато је на кориштење Југословенској народној армији (ЈНА) и добило је назив „Војна Установа Карађорђево“. Изграђена је Вила за одмор, у којој ће следећих 23 године главни гост, али и домаћин, бити Јосип Броз Тито. Отпочело је исушивање мочвара, изградња вештачких језера, формирање и уређење парковских површина, порибљавање језера и формирање станишта за птице... Уследила је и градња разних помоћних објеката, који ће бити у функцији главне виле. Уређен је и направљен комплекс, са комплетном инфраструктуром, који је био и остао – адреса за високо друштво.
[[Датотека:KućaSwimming napool vodiin Karadjordjevo state residency.jpegjpg|мини|лево|220п|КућаБазен у резиденцији нау водиКарађорђеву]]
[[Датотека:Jezera.jpg|мини|лево|220п|Језера]]
[[Датотека:Karađorđevo6.jpg|мини|лево|220п|Ловачка кућа]]
Иако у пространој војвођанској равници, уређен је тако да га није лако наћи. А у њега се и не улази без посебне дозволе. Када се каже „Карађорђево“, већина света помисли само на онај много мањи, репрезентативни део. Јер, у сећању људи остале су дубоко урезане слике Јосипа Броза Тита са његовим ловачким трофејима, слике пријема и славља које је ту организовао, слике сусрета са истакнутим светским државницима (поред осталих, ту су боравили: Леонид Брежњев, Сантијаго Кариљо, принц Нородом Сиханук...). Исто тако, за незаборав је остала и слика бивших председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, како овде разговарају о будућим границама док траје грађански рат у дотадашњој заједничкој држави... Иако је у том делу историје остало још много шта неоткривено, „Карађорђево“ – можда баш због тога – изазива велику пажњу јавности.
Мапу Карађорђева чини више географских појмова: Доњи мајур, Горњи мајур, Нови мајур, Обровац, Врањак, Гувниште, Букински рит, Хагел острво, Шаренградска ада... Реч је о простору од неколико хиљада хектара у југозападном делу Бачке, који се, с једне стране, у дужини од 17 километара, наслања на [[Дунав]]... А опет под именом Карађорђево не подразумевају се исти појмови, иако цео овај простор припада систему одбране. Некад су били једно, а данас га чине три одвојене целине: Резиденцијални објекат „Карађорђево“, Војна установа „Карађорђево“ и Месна заједница Карађорђево.
 
 
== Специјални резерват природе ==
[[Датотека:Tabla_rezervat_karadjordjevo.jpg|мини|250п| Табла за специјални резерват природе „Карађорђево“]]
 
[[Датотека:KarađorđevospKarađorđevo nature reserve.jpg|мини|250п| CпецијалниСпецијални резерват природе „Карађорђево“]]
[[Датотека:Karađorđevo09.jpg|мини|250п| Специјални резерват природе „Карађорђево“]]
[[Датотека:Karađorđevo.jpg|мини|250п| Специјални резерват природе „Карађорђево“]]
Природно добро „Карађорђево“ припада општинама [[Бачка Паланка]] и [[Бач]]. На основу еколошке валоризације, коју је спровео Завод за заштиту природе Србије, предложено је да се стави под заштиту као специјални резерват природе - резерват за одржавање генетског фонда високе дивљачи, у категорију од великог значаја (друга категорија). Површина специјалног резервата природе „Карађорђево“ износи 2.955,32 ha, а чине га две одвојене природне целине: подручје Мостонга и подручје Букински рит. На заштићеном подручју уочљиво доминирају површине под шумом (77%), део је обрадивих (8,56%) и водених површина (3,74%), или у другој намени (баре, трстици, канали). Природно добро карактерише благо заталасан терен, са динамичним микрорељефом, што је карактеристика ритских подручја. Букински рит се налази под директним утицајем вода Дунава и егзистира као типични ритско-шумски комплекс. На овом подручју евидентиране су: заједнице бадемасте врбе, заједнице беле врбе, заједнице беле врбе и црне тополе, заједнице тополе и пољског јасена. Букински рит представља комплекс биотопа са оптималним условима опстанка разноврсне фауне, често ретке и угрожене. Подручје је значајно као природно мрестилиште бројних врста риба. Велики број евидентираних врста риба има статус реткости. На подручју Мостонге евидентиране су: заједница храстова, заједница храста лузњака, пољског јасена и бреста. Флористичке карактеристике нису комплексно истражене. Постојање различитих типова вегетације указује на присуство екосистемске и флористичне разноврсности. Забележене су природне реткости: бели локвањ, дремовац, идирот и др. За природно добро „Карађорђево“ веома је значајна орнитофауна, коју чини 135 врста птица, а од тога 51 врста су станарице. Посебну вредност имају: орао белорепан, сиви соко, бела рода, рида луња, прдавац. Такоде, у Букинском риту бораве и гнезде се 24 птичје врсте које су на листи потенцијално угрожених у Европи, а 67 птичијих врста има статус природне реткости. Фауна сисара - заступљена је присуством врста глодара, бубоједа, љиљака, зечева, волухарица, зверова и др. Типично обележје и темељни феномен природног добра „Карађорђево“ јесте ловна дивијач, а нарочито: јелен обични, дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, вирџинијски белорепи јелен, срна и већи број врста ситне дивијаци (дивија мачка, куна златица, лисица, јазавац, твор, дивљи зец и др.). Мозаик шумских и барско-мочварних биљних заједница са појединим ретким и угроженим врстама су од посебног значаја за очување укупног биодиверзитета, па се на тим основама заснива пројектовани концепт заштите и коришћења. Ловиште ВУ ''Карађорђево'' заузима површину од 2.370ха, од чега се шуме ''Гувниште'' и ''Врањак'' на лазе у саставу општине Бач, покривају површину од 776ха. Уређено ловиште налази се на простору од 1.576ха. Ловиште је станиште разноврсне дивљачи: јелен (лопатар, вирџиниски) као и друге атрактивне ловне дивљачи (дивља свиња, муфлон, дивља мачка, куна, ласица ). Ловиште је намењено интезивном гајењу крупне дивљачи а истовремено служи и као центар за репродукцију и оплемењивање дивљачи. У оквиру ловишта се налазе 3 туристичко угоститељска објекта: Ловачка вила ''Дијана'' са 22 лежаја, Ловачки мотел ''Врањак'' са 8 лежајева и депанданс ''Врањак'' са 16 лежајева. Иако је инфраструктура на завидном нивоу, захтева одређена улагања и оплемењивања садржаја.
 
== Демографија ==
У насељу Карађорђево живи 821 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,6 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 373 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.
 
Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У Карађорђево живи 733 становника. У насељу има 337 станова и 294 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,49.
 
{| width="50%" style="background:transparent; "
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " |
<!-- =============================================================================================
ПОЧЕТАК ГРАФИКА
===============================================================================================-->
<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |
 
<timeline>
ImageSize = width:250 height:200
PlotArea = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis = orientation:horizontal
AlignBars = justify
Colors =
id:gray1 value:gray(0.9)
 
DateFormat = yyyy
Period = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940
 
PlotData =
bar:1544 color:gray1 width:1
from:start till:end
bar:1028 color:gray1
from:start till:end
bar:514 color:gray1
from:start till:end
bar:0 color:gray1
 
LineData =
layer:front
points:(62,142)(77,158) color:blue width:2
points:(77,158)(100,161) color:blue width:2
points:(100,161)(128,138) color:blue width:2
points:(128,138)(157,146) color:blue width:2
points:(157,146)(185,138) color:blue width:2
points:(185,138)(217,131) color:blue width:2
 
</timeline>
|}
</center>
<!-- =============================================================================================
КРАЈ ГРАФИКА
===============================================================================================-->
| valign="down" width="50%" |
{{Попис
|извор=<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
|п1948=1110
|п1953=1254
|п1961=1287
|п1971=1075
|п1981=1147
|п1991=1077
|п1991н=1073
|п2002с=1033
|п2002=1012
}}
|}
 
{{Графикон постоци
|извор=<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]]
|позадина=#ddd
|позиција=left
|шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|809|79.94}}
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|blue|53|5.23}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|red|34|3.35}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|green|31|3.06}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|orange|18|1.77}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|cyan|8|0.79}}
{{Врста са постотком|[[Немци]]|magenta|5|0.49}}
{{Врста са постотком|[[Словенци]]|black|1|0.09}}
{{Врста са постотком|[[Муслимани]]|gray|1|0.09}}
{{Врста са постотком|[[Македонци]]|pink|1|0.09}}
{{Врста са постотком|непознато|navy|1|0.09}}
}}
 
{{Графикон пирамида
|извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
|ширина=300px
|наслов=
|позадина=#eee
|лево2=м
|десно2=ж
|шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|0|0.0|0.0|0}}
{{Врста лево десно|80+|gray|4|5.40|2.70|2}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|13|17.56|21.62|16}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|20|27.02|45.94|34}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|32|43.24|52.70|39}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|22|29.72|39.18|29}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|22|29.72|37.83|28}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|37|50.0|35.13|26}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|62|83.78|68.91|51}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|50|67.56|81.08|60}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|24|32.43|54.05|40}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|26|35.13|35.13|26}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|22|29.72|37.83|28}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|43|58.10|31.08|23}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|36|48.64|74.32|55}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|31|41.89|43.24|32}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|26|35.13|36.48|27}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|14|18.91|16.21|12}}
|просекм=39.6
|просекж=40.7
}}
 
{{ДомаћинстваНасељаСрбија|210|241|307|286|352|358|373|75|107|70|97|19|5|-|-|-|-|2.71}}
 
{{БракНасељаСрбија|413|124|260|19|10|-|457|110|261|72|14|-}}
 
{{ЗанимањаНасељаСрбија|184|144|1|-|10|-|4|5|2|5|131|82|-|-|14|-|-|8|2|-|315|226|1|-|24|-|4|13|4|5|-|2|6|2|1|2|-|-|-|-|1|11|5|3|4|-|-|1|-|3|17|7|4|6|-|-|1}}
 
== Напомене ==
→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Младеново, на којој се налазе два насеља Карађорђево и Младеново.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Србија}}
{{Други пројекти
| commons = Karađorđevo (Bačka Palanka)
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Карађорђево
}}
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Karadordevo.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://wikimapia.org/maps?ll=45.275666,19.359333&spn=0.3,0.3 Сателитска мапа (-{Wikimapia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=45.275666&longitude=19.359333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:478527-Palata-u-kojoj-je-Tito-bio-66-puta Палата у којој је Тито био 66 пута („Вечерње новости“, 17. фебруар 2014)]
 
{{Општина Бачка Паланка}}
 
[[Категорија:Насељена места у Војводини]]
[[Категорија:Општина Бачка Паланка]]
[[Категорија:Насељена места у Војводини]]