Карађорђево (Бачка Паланка) — разлика између измена

{{Друго значење2|Карађорђево}}

{{Насељено место у Србији

|место=Карађорђево

|покрајина=Војводина

|округ=Јужнобачки

|општина=Бачка Паланка

|надм висина=112

|површина=86,5*

|густина=51*

|гдуж=19.359333

}}

 

== Историја ==

Све је започето узгојем коња, давне [[1885|1885.]] године, када је [[Аустроугарска]] монархија започела формирање ергеле, на овом простору, због повољног географског положаја, близине реке [[Дунав]] и слатинастог земљишта које је изузетно повољно за правилно формирање копита код подмлатка. Земљиште које је богато [[Калцијум]], погодно је за производњу Луцерке и Овса. У почетку је то била Установа за одгој ждребади која су набављана од приватних одгајивача широм Монархије. Првенствено су доводили мушку ждребад из Мађарске ергеле „Међохђеш“. Овде су ждребад одгајана до годину дана, а затим су поново враћена у Мађарску, где су служила у војне сврхе. Касније овде су првенствено одгајивани радни коњи, Нониус расе. Ергела је била државно власништво Аустроугарске монархије. Крчењем храстове шуме и изградњом штала као и неколико стамбених објеката [[1901|1901.године]] започело је насељавање овог комплекса. Ергела је основана као одгајалиште ждребади на око 1000 ha обрадиве површине, насеље је добило назив „Чикош Телеп“, или преведено, „Ждребарско насеље“. Ергела постаје значајан селекцијиски центар за одабирање расплодних пастува и кобила.

 

„Карађорђево“ има прилично дугу традицију у послу којим се бави. Још [[1924|1924.]] године, указом Краља Александра Карађорђевића, основано је Државно ловно-шумско добро. Одмах по завршетку Другог светског рата, већ [[1945|1945.]] године, обновљен је рад овог добра, у саставу Владе [ФНРЈ]. Остало је забележено да је још [[1948|1948.]] године овде организован дипломатски лов. Вероватно већ тада се увидело да би ваљало један део овог богом даног простора, са разним врстама ретког биљног и животињског света, уредити у репрезентативне сврхе. Зато је [[1957|1957.]] године отпочело уређење комплекса који је данас познат под именом – Репрезентативни објекат „Карађорђево“. [[21. јун]]а [[1973]]. године „Ловно-шумско пољопривредно добро“ дато је на кориштење Југословенској народној армији (ЈНА) и добило је назив „Војна Установа Карађорђево“. Изграђена је Вила за одмор, у којој ће следећих 23 године главни гост, али и домаћин, бити Јосип Броз Тито. Отпочело је исушивање мочвара, изградња вештачких језера, формирање и уређење парковских површина, порибљавање језера и формирање станишта за птице... Уследила је и градња разних помоћних објеката, који ће бити у функцији главне виле. Уређен је и направљен комплекс, са комплетном инфраструктуром, који је био и остао – адреса за високо друштво.

Иако у пространој војвођанској равници, уређен је тако да га није лако наћи. А у њега се и не улази без посебне дозволе. Када се каже „Карађорђево“, већина света помисли само на онај много мањи, репрезентативни део. Јер, у сећању људи остале су дубоко урезане слике Јосипа Броза Тита са његовим ловачким трофејима, слике пријема и славља које је ту организовао, слике сусрета са истакнутим светским државницима (поред осталих, ту су боравили: Леонид Брежњев, Сантијаго Кариљо, принц Нородом Сиханук...). Исто тако, за незаборав је остала и слика бивших председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, како овде разговарају о будућим границама док траје грађански рат у дотадашњој заједничкој држави... Иако је у том делу историје остало још много шта неоткривено, „Карађорђево“ – можда баш због тога – изазива велику пажњу јавности.

Мапу Карађорђева чини више географских појмова: Доњи мајур, Горњи мајур, Нови мајур, Обровац, Врањак, Гувниште, Букински рит, Хагел острво, Шаренградска ада... Реч је о простору од неколико хиљада хектара у југозападном делу Бачке, који се, с једне стране, у дужини од 17 километара, наслања на [[Дунав]]... А опет под именом Карађорђево не подразумевају се исти појмови, иако цео овај простор припада систему одбране. Некад су били једно, а данас га чине три одвојене целине: Резиденцијални објекат „Карађорђево“, Војна установа „Карађорђево“ и Месна заједница Карађорђево.

 

== Специјални резерват природе ==

Природно добро „Карађорђево“ припада општинама [[Бачка Паланка]] и [[Бач]]. На основу еколошке валоризације, коју је спровео Завод за заштиту природе Србије, предложено је да се стави под заштиту као специјални резерват природе - резерват за одржавање генетског фонда високе дивљачи, у категорију од великог значаја (друга категорија). Површина специјалног резервата природе „Карађорђево“ износи 2.955,32 ha, а чине га две одвојене природне целине: подручје Мостонга и подручје Букински рит. На заштићеном подручју уочљиво доминирају површине под шумом (77%), део је обрадивих (8,56%) и водених површина (3,74%), или у другој намени (баре, трстици, канали). Природно добро карактерише благо заталасан терен, са динамичним микрорељефом, што је карактеристика ритских подручја. Букински рит се налази под директним утицајем вода Дунава и егзистира као типични ритско-шумски комплекс. На овом подручју евидентиране су: заједнице бадемасте врбе, заједнице беле врбе, заједнице беле врбе и црне тополе, заједнице тополе и пољског јасена. Букински рит представља комплекс биотопа са оптималним условима опстанка разноврсне фауне, често ретке и угрожене. Подручје је значајно као природно мрестилиште бројних врста риба. Велики број евидентираних врста риба има статус реткости. На подручју Мостонге евидентиране су: заједница храстова, заједница храста лузњака, пољског јасена и бреста. Флористичке карактеристике нису комплексно истражене. Постојање различитих типова вегетације указује на присуство екосистемске и флористичне разноврсности. Забележене су природне реткости: бели локвањ, дремовац, идирот и др. За природно добро „Карађорђево“ веома је значајна орнитофауна, коју чини 135 врста птица, а од тога 51 врста су станарице. Посебну вредност имају: орао белорепан, сиви соко, бела рода, рида луња, прдавац. Такоде, у Букинском риту бораве и гнезде се 24 птичје врсте које су на листи потенцијално угрожених у Европи, а 67 птичијих врста има статус природне реткости. Фауна сисара - заступљена је присуством врста глодара, бубоједа, љиљака, зечева, волухарица, зверова и др. Типично обележје и темељни феномен природног добра „Карађорђево“ јесте ловна дивијач, а нарочито: јелен обични, дивља свиња, јелен лопатар, муфлон, вирџинијски белорепи јелен, срна и већи број врста ситне дивијаци (дивија мачка, куна златица, лисица, јазавац, твор, дивљи зец и др.). Мозаик шумских и барско-мочварних биљних заједница са појединим ретким и угроженим врстама су од посебног значаја за очување укупног биодиверзитета, па се на тим основама заснива пројектовани концепт заштите и коришћења. Ловиште ВУ ''Карађорђево'' заузима површину од 2.370ха, од чега се шуме ''Гувниште'' и ''Врањак'' на лазе у саставу општине Бач, покривају површину од 776ха. Уређено ловиште налази се на простору од 1.576ха. Ловиште је станиште разноврсне дивљачи: јелен (лопатар, вирџиниски) као и друге атрактивне ловне дивљачи (дивља свиња, муфлон, дивља мачка, куна, ласица ). Ловиште је намењено интезивном гајењу крупне дивљачи а истовремено служи и као центар за репродукцију и оплемењивање дивљачи. У оквиру ловишта се налазе 3 туристичко угоститељска објекта: Ловачка вила ''Дијана'' са 22 лежаја, Ловачки мотел ''Врањак'' са 8 лежајева и депанданс ''Врањак'' са 16 лежајева. Иако је инфраструктура на завидном нивоу, захтева одређена улагања и оплемењивања садржаја.

 

== Демографија ==

 

 

[[Категорија:Општина Бачка Паланка]]