Црвени трг — разлика између измена

'''Црвени трг''' ({{јез-рус|Красная площадь}}) је најпознатији [[Москва|московски]] [[град]]ски [[трг]]. Трг одваја [[Московски Кремљ]], некадашњу царску, а данашњу службену резиденцију [[Руски председник Руске Федерације|руског председника]], од старе [[Историја|историјске]] [[Трговина|трговачке]] четврти [[Китај-город]]. Како се главне московске [[улице]] управо одавде шире у свим смеровима, Црвени трг се често сматра средишњим московским тргом и срцем целе [[Русија|Русије]]. [[1991]]. године Црвени трг је уврштен на [[УНЕСКОУнеско|УНЕСКОв]]в попис [[Светска баштина|светске баштине]].

На месту данашњег Црвеног трга, некада су се налазиле дрвене грађевине које су срушене [[1493]]. године на захтев цара [[Иван III Васиљевич|Ивана III]]. Цар је донео ту одлуку због учесталих пожара који би се у трену проширили на сву осталу дрвену грађу. Новоотворени простор постепено се развио у главну московску тржницу. Касније се користио за разне јавне свечаности и прокламације, а с времена на време послужио је и као место крунисања руских царева. Трг се поступно изграђивао и добио данашњи изглед. Како некад, тако и данас служи за разне службене церемоније руске владе.

Занимљиво је да име Црвени трг није изведено према боји плоча којим је поплочан. Није изведено ни од [[Црвена боја|црвене боје]] која асоцира на [[комунизам]]. Наиме, у [[Руски језик|руском језику]] придев ''красный'' има два значења. Прво, главно значење је црвени, а друго архаично значење је красан, леп баш као и у [[Српски језик|српском језику]]. Придев ''красная'' (у архаичном значењу) испрва се односио на [[Црква светогХрам Василија Блаженог|Цркву светог Василија Блаженог]], а накнадно се пренело и на оближњи трг, негде у 17. веку. Неколико старијих руских градова назвало је своје главне тргове такође именом „Красная площадь“ према централном московском тргу.

Током [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетске]] ере, Црвени трг је задржао свој значај, поставши главним тргом нове совјетске државе. Уз то што је постао службена адреса совјетске владе, постао је и познат по војним парадама. Како би се направило места за тешка војна возила која нису могла да уђу на трг, комунисти су одлучили да сруше Казањску катедралу и Иверску капелу с вратима ускрснућа (оба срушена здања су поново изграђена током деведесетих). Разматрала се и могућност рушења московског најпознатијег симбола – Цркве светог Василија Блаженог. Легенда каже како је [[Јосиф Стаљин|Стаљинов]]ов сарадник и особа која је била на челу пројекта реконструкције [[Москва|Москве]] - [[Лазар Каганович]], припремио посебан план обнове Црвеног трга у којем је катедрала уклоњена. План је предочио Стаљину где га је уверавао како је то здање трн у оку и главна запрека за параде и саобраћај уопште. Стаљин му је приговорио са познатом реченицом: “Лазаре! Врати је назад!”

Међу најпознатије московске параде убраја се она из [[1941]]. када је град био опкољен [[Немци]]ма и када су војне јединице директно с Црвеног трга ишле на прве линије ратишта, и Парада победе [[1945]]. када су преживели војници бацали заставе поражене [[нацистинацизам|нацистичке]]чке војске испред [[Владимир Лењин|Лењиновог]]овог маузолеја.

Свака зграда на Црвеном тргу има своју историју. Једна од њих је и [[Лењинов маузолеј]] у којем је изложено балзамовано тело [[Владимир Лењин|Владимира Иљича Лењина]], оснивача [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. Поред маузолеја је обновљени [[Храм Василија Блаженог]] са својих једанаест торњева, а ту је такође и [[Кремљ]] са својим катедралама. С источне стране налази се [[ГУМ]], некадашња највећа трговачка кућа у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], а поред ње обновљена [[Казањска катедрала у Москви|Казањска катедрала]]. На северној страни налази се Државни историјски музеј. Једини споменик на тргу је бронзани споменик Кузми Мињину и Дмитрију Пожарском који су помогли у ослобађању Москве од [[Пољаци|Пољака]] [[1612]].