Цриквеница — разлика између измена

10 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Враћене измене 91.150.115.83 (разговор) на последњу измену корисника Крушевљанин Иван)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
Котор је био велико насеље са жупном црквом и пет мањих цркава. Године [[1776]]. велики пожар је уништио је цели Котор. Жупник и део црквених вредности нашли су уточиште у Павлинском манастиру у Цриквеници. Највећи део становнштва преселио се ближе мору, а након пожара у Котор се вратило само неколико породица. Данас је он у рушевинама и напуштен.
 
Историја Цриквенице повезана је и условљена историјом суседне плодне долине [[ВинодолВинодолска (Хрватска)општина|Винодол]]. Из ове велике зелене колевке, током векома израсла су насеља уз обалу, прво као трговачке луке, а затим као рибарска насеља, и на крају градићи и туристичка места.
 
Континуитет људског живљења на овим просторима се може пратити унатраг више од 30 векова. О тако дугој насељености сведоче археолошки налази мачева, копаља, накита и остаци бројних праисторијских насеобина, смештених на заравњеним врховима брежуљака надомак мора. Њихови градитељи и становници, прво [[Јаподи]], а од 4. века п. н. е. [[Либурни]], с ових узвисина су надзирали уски канал између копна и острва [[Крк (острво)|КркКрка]]а, а с друге стране су контролисали прастари путни правац кроз Винодол.
 
Природно заштићене увале пружале су уточиште и римским трговачким бродовима, а једна од таквих сигурних лука била је смештена у некад пловном, широком ушћу цриквеничке речице [[Дубрачина|Дубрачине]]. Тек површне археолошке процене откривених налаза дају наслутити да су лука и насеље стари најмање 2.000 година.
У [[8. век]]у ове пределе насељавају Хрвати и у Винодолу организују своју жЖупу која се састојала од слободних општина. У нову домовину доносе своју духовну и материјалну културу, о чијим досезима сведоче изузетни примерци личне опреме и накита, пронађени у старохрватској некрополи Странче - Горица недалеко Цриквенице. Досељеници су се бавили земљорадњом, сточарством и рибарством, а од затеченог романског становништва прихватили су вештину узгоја винове лозе те су и сам латински назив плодне удолине, -{Vallis vinearia}-, превели у долина вина. Винодолом се у старијим временима називала не само удолина, као данас, него много шири простор, укључујући и пределе уз морску обалу.
 
У средњем веку, простори данашње Цриквенице припадали су жупи Винодол којом су готово 450 година владали крчки кнезови познатији као [[Франкопани]]. Године [[1225]]. ова кнежевска породица долази у посед жупе Винодол и влада њоме све до погубљења хрватских великаша [[ПетарPetar ЗринскиZrinski|Петра Зринског]] и [[Фран Крсто Франкопан|Франа Крсте Франкопана]] у Бечком Новом Месту [[1671]]. године.
 
У окриљу кнезова Франкопана, а заслугом слободних становника винодолских градова, настао је [[1288]]. године [[Винодолски закон]]. То је први правни документ у Хрвата и један од најстаријих у Европи. Винодолски закон се примењивао на простору жупе Винодол, а био је писан народним језиком и [[глагољица|глагољицом]].
256.125

измена