Манго Парк — разлика између измена

Парк се [[1794]]. јавио Афричком удружењу, које је тражило ко ће ићи у Африку. Претходни истраживач, који је требао да тражи ток [[Нигер]]а је умро у [[Сахара|Сахари]]. Јосеф Банкс га је подржао, па је удружење одабрало Парка за експедицију у Африку. Парк је 21. јуна доспео до реке [[Гамбија|Гамбије]] и одатле је ишао 200 миља узводно до британске трговачке станице Писанија. Заједно са два локална водича кренуо је [[2. децембра]] у непознато. Одабрао је путању, на којој би пресекао базен горњег [[Сенегал]]а и прошао кроз полупустињско подручје Карта. Путовање је било пуно потешкоћа, а у Лодамару га је маварски поглавица држао четири месеца у затвору. Побегао је [[1. јула]] [[1796]]. сам, без ичега сем коња и џепног компаса. Дошао је [[21. јула]] [[1796]]. до Нигера код [[Сегу]]а. Био је први Европљанин, који је дошао до горњег тока Нигера. Следио је 80 миља реку Нигер низводно до Силе, па је морао да се врати, јер није имао довољно средстава да настави пут. Када се врађаовраћао од 30. јула ишао је више јужније, али ипак настојећи да буде близу Нигера. Дошао је до [[Бамако|Бамака]]. Код Камалије се разболио и седам месеци га је лечио један човек. Дошао је до Писаније 10. јуна 1797. У Шкотску се вратио 22. децембра. У Шкотској су сматрали да је већ мртав. Његов извештај о Нигеру побудио је велико јавно интересовање. Појавила се [[1799]]. књига о његовом путовању, коју је написао Брајан Едвардс према Парковом детаљном опису. Књига се звала ''Путовања у унутрашњост Африке''. Књига је била и остала изузетно популарна.