Црква Светог Ахилија у Ариљу — разлика између измена

|Врста=[[Утврђењетврђава|утврђени]] [[манастир]] (данас [[Црква (грађевина)|црква]])

|Време=[[13. век|XIII век]]

'''Црква Светог Ахилија''' је смештена на узвишењу у средишту данашњег [[Ариље|Ариља]] и задужбина је краља [[Стефан Драгутин Немањић|Драгутина]] (краљ Србије [[1276]] — [[1282]], [[краљ Срема]] 1282—1316) са краја [[XIII13. век|XIII века]]а. Има основу једнобродне грађевине са [[нартекс]]ом и [[егзонартекс]]ом, а подигнута је у [[Рашки стил|Рашком стилу]], у коме јединствена по својим ''витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама''<ref name="СК" />. Израда [[фрескопис]]а је завршена [[1296]]. године и израђен је традицијама [[Монументалнизлатно стилдоба српског фрескосликарства XIII векасликарства|монументалног стила српског фрескосликарства XIII века]], а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге [[Каталина АрпадАрпадовић|Каталине]] и њихових синова ([[Стефан Урошиц Немањић|Урошиц]] и [[Стефан Владислав Драгутинов НемањићII|Владислав]]), као и његовог брата, краља [[МилутинСтефан НемањићУрош II Милутин|Милутина]] (1282—1321). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од [[1219]]. године<ref name="ВМ">{{ВМ-ПМ}}</ref> било седиште [[Епископија моравичка|Моравичког епископа]]. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[976]] — [[1014]]), који је [[Светиахил АхилијеЛариски|светом Ахилију]] подигао [[Манастир светог Ахилија у Преспи|велики манастир]] у својој престоници Преспи. Манастир је био епископско седиште и [[1433]]. године, а [[1650]]. године се помиње као запустео. Крајем [[XIX19. век|XIX века]]а у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски [[родословгенеалогија|родослови]]и наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло [[смирна (смола)|миро]]<ref name="ВМ" />.

[[КонзервацијаРестаурација|Конзерваторски]] радови на цркви су окончани [[1996]]. године, а сама грађевина се налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]<ref>[http://www.kultura.sr.gov.yu/?jez=sc&p=901 ''„Споменици културе од изузетног значаја“''] ([[Министарство културе Републике Србије]]) {{sr}}</ref><ref name="СК">{{СК-САНУ|Линк=481|Име=Црква Св. Ахилија}}</ref>.

Црква светог Ахилија је подигнута на остацима манастирске цркве у којој је било седиште епископије Моравичке од [[1219]]. године. Црква основу једнобродне грађевине, над којом се уздиже [[купола]], са нартексом и нешто касније дограђеним егзонартекс, тако по основи одговара црквама Рашког стила, развијене основе. [[Хришћански олтар|ОлтарскиОлтар]]ски део јој је троделан, певнице имају [[Правоугаоник|правоугаону]] основу, а поједина [[Архитектура|архитектонска]] решења је чине јединственом међу црквама Рашког стила. Сама купола има шест [[прозор]]а, што је редак случај код српских цркава<ref>{{АД-МА}}</ref>.

Према натпису очуваном у цркви, њен [[живопис]] је завршен [[1296]]. године и надовезује се на тзв. ''[[златно доба српског сликарства|златни век српског сликарства]]'', који свој врхунац достиже сликарством [[Манастир Сопоћани|Сопоћана]] ([[1263]] — [[1268]]). Данас је у делимично очуван, највише у нартексу, у нешто мањој мери у [[наос]]у, док су у егзонартексу очувани само мали фрагменти.

У првој зони фрескописа у наосу приказани су, у стојећем положају, свеци из [[Династија Немањићанемањићи|династије Немањића]] са српским [[епископ]]има и [[архиепископ]]има, као својеврсна потврда јединства државе и цркве у [[Немањићка Србија|Немањићкој Србији]]<ref name="СК" />. Изнад њих су приказане сцене из живота [[Пресвета Богородица|Пресвете Богородице]], [[Велики хришћански празници|Велики празници]] и [[ХристХристос|Христова]]ова страдања. [[Ђаконикон]] је украшен призорима из живота [[Свети Никола|светог Николе]], док су у [[Апсида|апсиди]] представљене [[Евхаристија|евхаристичке]] теме.