Црквенословенизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 23:
Постоји више начина на који су старословенске речи пристизале у народни језик. Могле су доћи у оригиналу или делимично измењене. Неке су чак касније замењене народним речима или другим позајмљеницама и избачене из употребе.
Неки црквенословенски термини задржани су у оригиналу — општи, [[општина]], [[падеж]], [[свештеник]]. Сугласничка група ''шт'' у српском, бугарском, македонском (староћириличко слово ''[[Щ|Щщ]]''), пак је у другим редакцијама попримила друге облике, па се у руском, украјинском и русинском изговара као ''шч'' (опшчи, свјашченик), а хрватском ''ћ'' (опћина, свећеник). Ипак, ни у овоме није било доследности, па се у српском каже будући, не будушти (у Писменици српског језика [[
Речи са за старословенски карактеристичним наставком ''-није'' јотоване су у ''-ње'' — [[Ваведење]], [[правопис]]ање, васкрсење, [[Богојављење]], бдење, [[Молитва|мољење]], поучење, приказање, спасење. Карактеристичан наставак, суфикс је и ''-тељ'' (учитељ, спаситељ), као и ''-ће'' (распеће). Понеки црквенославенизам је и пре увода у народни језик имао свој назив. Прави пример за то је [[Ускрс]], делимично народни назив равноправан са Васкрсом ({{јез-стсл|въскръс}}).
Многе речи, посебно оне из граматике, нису заживеле, па су их замениле нове позајмљенице, док су неке замењене новонасталим српским речима. Пример за нове позајмљенице су називи падежа (сама реч {{јез-стсл|падеж}} је задржана) — именителни ([[номинатив]]), родителни ([[генитив]]), дателни ([[датив]]), винителни ([[акузатив]]), звателни ([[вокатив]]), творителни ([[инструментал]]), предложни ([[локатив]]). Пример за замену новим српским речима су називи врста речи — име суштествително ([[именице|именица]]), сујуз ([[везници|везник]]), мјестоименије ([[заменице|заменица]]), частица ([[речце|речца]]), междометије ([[узвици|узвик]]) и други.
== Извори ==
| |||