Чанго — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
покварени или незванични, мање битни линкови ове етничке скупине
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
Ова етничка група је најбројнија и говори мађарским језиком. Са пребивалиштем у [[Молдавија|Молдавији]], живе у окрузима Бакау (''Bacau''), Њамц (''Neamţ''), Јаши (''Iaşi'') и Вранча (''Vrancea''). Такође се могу у мањем броју наћи и у окрузима Галац (''Galaţi''), Ботошани (''Botoşani''), Васлуи (''Vaslui''), Констанца (''Constanţa'') и Тулча (''Tulcea'').
 
Што се религије тиче, већина Чанга је [[Римокатолицикатолицизам|римокатоличке]] вероисповести и има их око 62.000 што чини 25,8 % католика Молдавије.
 
==== Групације ====
Ред 19:
Молдавски Чанго−и се спомињу од стране [[Мађари|Мађара]] још приликом њиховог, мађарског, доласка у [[Панонска низија|Панонску низију]]. Заједно су чували новоосноване источне границе краљевства.
Мађари су се досељавали у Молдавију у неколико таласа, први пут приликом главне миграције у ове крајеве, после за време владавине мађарских краљева Андраша другог и Беле четвртог. Талас из 1225. године је насељен из разлога одбране границе. Даљи прилив је био за време папе Гргура деветог, када су превели [[КуниКумани|Куне]] у хришћанство и јачање границе у одбрани против нових освајача [[Татари|Татара]]. Тада су основали насеља поред [[Сучава (река)|Сучаве]] до Бакауа од Мађара из околине Самоша, а на југу Молдавије су населили Секеље из такозване ''Земље Секеља''.
 
Средњовековно досељавање се наставило када су попови Тамаш и Балинт довели једну групу, затражили од власти дозволу насељавања, и основали на реци Прут град Хус. између [[1479|1479.]] и [[1493|1493.]] године, за време владавине Батори Иштвана (''Báthory István''), велики број Секеља је избегао и населио јужни део Молдавије.
 
У 17. веку је велики број становништва [[ЕрдељТрансилванија|Ердеља]]а из економских и политичких разлога пребегао у Молдавију. Задњи талас је усељавања наишао је [[1764|1764.]] године, после [[Сикулицидиумсикулицидијум|познатих догађаја]] у [[Сикулени|Мадефалви]].
 
==== Порекло имена ====
Ред 33:
** Цанго (''[[Мађарски језик|мађ]]:cángó'') што је синоним за младог скитницу или боље речено луталицу (''[[Мађарски језик|мађ]]:csavargó'').
* Из Бешење или Кипчак дијалекта (Алтајска групација) има за основу Кангар
** Хронока Секеља из Чик крајева пише да су [[1049|1049.]] године Бешење (''[[Мађарски језик|мађ]]:besenyők'') на челу са Чангур Палом (''[[Мађарски језик|мађ]]:Csángur Pál'') упале у земљу Секеља, један од племена се звао Кангар што је блиско изговору Чангар, па се то повезије са именом Чанго.
* Од речи чангат (''[[Мађарски језик|мађ]]:csángat''), што значи викати.
** Ово објашњење има подлогу у причи старих становника из Апаце (''[[Мађарски језик|мађ]]:Apáca''):
Ред 42:
У Молдавији се може наићи на више облика ове речи: чангу(''csángú''), шанго (''sángó''), шангу (''sángú''), шанго (''sangó''), чанго (''csangó''), чангу (''csangú'')
 
Сам назив Чанго се први пут спомиње у списима [[8. јунајун]]а [[1443|1443.]] године у писму Штефана молдавског (''Ştefan moldvai'') који поклања два села, Вашиешти (''Văsieşti'') и Башешти (''Băseşti''), Шанга Илљешу (''Sanga Illyés'').
 
Друго спомињање је из [[1556]]. године, када Макшан (''Maksán'') спомиње Чанго Михаља (''Michael chango'') и [[1560|1560.]] године, иста особа спомиње Чанго Андраша (''Csángó András''). Извор: (''Erdélyi Magyar Szótörténeti Tár, II. kötet'')
 
==== Језик ====
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Чанго