Чаробна лампа (Laterna magica) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Чаробна лампа''' (-{Laterna magica}-) је далеки предак данашњих пројектора. Први пут се помиње у XVII веку, а оптички апарат под називом ''Пројектор чаробна лампа'' ({{Јез-енг|Magic Lantern Projector}}) је патентиран [[1870|1870.]] године у Америци.
 
== Увод ==
 
== Илузиониста Робертсон ==
У јеку [[Рационализам|рационализма]], зачудо, владала је опсесивна потреба за [[Магија|магијским]] ритуалима. На цени је био [[Велики Албер]], књига [[Алхемија|алхемичарских]] трикова која је изазивала помодну помаму у палатама богате господе. У таквој клими, крајем 18. века, непосредно после Револуције, у Француској се појавио Белгијанац, илузионист, Е. Г. Робертс, звани Робертсон. Он се хвалио да поседује натприродна својства и способност да комуницира са покојницима. Публика је нагрнула а он је своје приредбе одржавао у пригодном простору – старом капуцинском манастиру. Робертсон је своје представе заснивао на познавању [[Оптика|оптике]] и [[Празноверјесујеверје|празноверју]] људи. Јер његове представе нису биле мађијске већ смишљено коришћење закона преламања и одбијања светлости. Робертсон је са више лампи комбиновао нивое јачине светлости, и вешто пројектовао исти цртеж у две или више величина, па се стицао утисак кретања у претапању. Гледаоци су с зебњом, у потпуном мраку гледали на платно постављено између њих и пројекционог апарата, тако да је заиста било тешко одупрети се утиску да духови лебде у ваздуху.
Кад више није било публике, Робертсон је решио да обелодани и још једном уновчи своје вештине. Написао је приручник за домаћу употребу „апарата који црта ђаволе по зиду“, и у њему навео идеалне димензије простора за пројекцију, и боју просторије, уз препоруку да платно треба премазати смешом штирка и гумиарабике ради боље прозирности. Робертсон, последњи велики илузионист 19. века, постизао је успехе показујући публици своје фантазмагорије помоћу апарата који предисторија филма бележи под називом [[фантаскоп]]. После њега за покретним сликама нису трагали опсенари, већ научници и техничари.
 
256.217

измена