Енигма — разлика између измена

50 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Враћене измене 46.240.225.103 (разговор) на последњу измену корисника Kolega2357
(немате појма)
м (Враћене измене 46.240.225.103 (разговор) на последњу измену корисника Kolega2357)
{{Друго значење 2}}
[[Датотека:Enigma Verkehrshaus Luzern.jpg|мини|Енигма у саобраћајном музеју у Луцерну, Швајцарска]]
'''Енигма''' је била машина за [[шифра|шифровање]] радио-телеграфских порука, употребљавана уза времевријеме [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] од стране [[Немачка|немачкогњемачког]] [[вермахт]]а.
РечРијеч ''Енигма'' долази из [[Грчка|грчког]] језика и значи 'загонетка'.
 
== Конструкција ==
 
Енигму је конструисао НемацНијемац Артур Шербиус 1923. године. Основао је фирму -{''Chiffriermaschinen AG Berlin''}- ('''Машине за шифровање АГ Берлин''') која је енигму производила, касније даље усавршавала и на тржишту продавала као комерцијални систем за шифровање, првенствено за цивилне намененамјене. Први примерципримјерци су се појавили 20-их година XX века као машина за шифровање телеграфски преношених пословних порука. Мало касније Енигма налази применупримјену у немачкојњемачкој војсци и дипломатији, а избијањем Другог светскогсвјетског рата Енигма је постала стандардна опрема свих војних јединица за везу.
 
Својим изгледом енигма подсећаподсјећа на повећу писаћу машину. Са предње стране има тастатуру од 26 слова изнад које се налази 26 сијалица. Свака од тих сијалица представља једно од 26 излазних слова. Састојала се од тастатуре и више ваљака. Зато се сврстава у групу ''Ротор-Шифровних машина'', као и [[енглеска]] -{''Typex''}- (типекс) или [[УСА|америчка]] [[М-325]].
 
Ти ваљци су имали електричне контакте, тако да се при притиску на један тастер тастатуре активира струјно коло од тастера кроз ваљак до монитора, на коме засвијетли притиснуто слово. Приказана слова су формирала шифровани, односно дешифровани текст. Пошто су се при сваком притиску на тастер тастатуре ваљци даље окретали, иста слова су сваки пут другачије шифрована.
 
У неким савременим компјутерским системима (јуникс) још увекувијек се користи једна [[софтвер]]ска варијанта енигме (-{''crypt''}-).
 
Од стандардне верзије енигме са 3 ваљка и 4 замењеназамијењена пара слова добијају се сл. комбинације шифри:
 
;Положај ваљака
 
Само три ваљка значи производе <math>3! \cdot 263 =
105456</math> комбинација шифре. Да би још више увећала сигурност, енигма је поседовалапосједовала и тзв. ''контактну таблу'', помоћу које су се струјна кола словних парова могла заменитизамијенити. Ако би нпр. укуцали слово А, онда би било активирано струјно коло слова Е, и обрнуто.
 
;Контактна табла
:При избору 4 пара замењенихзамијењених слова из 26 слова, добија се 164.038.875 могућности.
:На почетку се морају из 26 могућих издвојити два слова, затим из 24, па 22 - на крају 20. Пошто редоследредослијед избора не игра никакву улогу, треба се само још поделити бројем могућности та четири пара. Коришћењем биноминалног коефицијента произилази
:<math>\frac{{26 \choose 2} \cdot {24 \choose 2} \cdot {22 \choose 2}
\cdot {20 \choose 2}}{4!} = 164038875</math>
За задату улазну абецеду -{A}-, зависно од неког броја н, врши пресликавања на начин да помера улазну абецеду у десно за н места, па на тај начин добијамо шифровану абецеду. Нпр. уколико имамо неку реч из абецеде -{A}- и желимо је шифровати „кључем“ н, онда ћемо шифровану реч абецеде -{B}- добити тако што свако слово те речи заменимо словом из абецеде -{B}-. Дешифровање се врши обрнутим редоследом.
 
Примјер:
Пример:
Улазна абецеда -{A={a, b, c, d, e}-}, број н=3, па је према томе абецеда -{B={d, e, a, b, c}}-.
Ако је задат улазни текст "-{deda}-", онда је излазни текст "-{bcbd}-"
===== Мапирајућа супституција =====
 
Мапирајућа супституција не употребљава никакво померањепомјерање. Фиксно је одређено где се који знак пресликава, тј. сваком знаку -{X}- придружен је одговарајући знак -{Y}- на темељу таблице пресликавања.
 
{|border=1