Отворите главни мени

Промене

6.472 бајта додата ,  пре 4 године
нема резимеа измене
{{рут}}
{{Научник
| име = Иван Павлов
== Каријера ==
Након докторирања, Павлов је отишао у Немачку где је студирао у [[Лајпциг|Лајпцигу]] са [[Карл Лудвиг|Карл Лудвигом]] у Хајденхајн лабораторијама у [[Вроцлав|Вроцлаву]]. Тамо је остао од 1884. до 1886. У Хајденхајну је студирао варење код паса, користећи спољашњи део стомака. Међутим, Павлов је усавршио технику превазилажењем проблема одржавања спољног напајања нерава. Спољни део постао је познат као Хајденхајн или Павлова торба.<ref name="Credo Reference"/> Након две године Павлов се вратио из Немачке у потрази за новом позицијом. Његов захтев за председником физиологије на Универзитету у Санкт Петербургу био је одбијен. Ипак, Павлов је добио место шефа фармакологије на Томск Универзитету, а онда и на Варшавском Универзитету. Међутим, није отишао ни на једно од ових места. 1890. је добио посао професора фармакологије на Војномедицинској академији и био на овој позицији наредних 5 година.<ref name="Asratyan 1953 17–18">Asratyan, pp. 17–18</ref> Био је позван на Институт за експерименталну медицину 1891. године да организује и руководи Институтом за физиологију. У наредних 45 година, овај институт постао је један од најзначајнијих физиолошких центара истраживања.<ref name=nobelbio/> Док је Павлов руководио одељењем физиологије на Институту добио је место шефа физиологије на Војномедицинској академији. Ова промена позиције на Академији десила се 1895. Био је на челу одељења физиологије на Академији непрестано три деценије.<ref name="Asratyan 1953 17–18"/> Такође, почевши од 1901, Павлов је номинован за Нобелову награду из физиологије или медицине четири узастопне године. Међутим, није их освојио јер његове номинације нису биле везане специјално за неко откриће и биле су базиране на различитим лабораторијским проналасцима.<ref name="Credo Reference"/> 1904, Павлов је био награђен Нобелом у знак признања за рад на физиологији варења, кроз који је знање о виталним аспектима предметима трансформисано и проширено.<ref>[http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1904/ The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1904 Ivan Pavlov]. nobelprize.org</ref>
 
Док је био на Институту за експерименталну медицину извршавао је своје класичне експерименте на пробавним жлездама.<ref>Asratyan, p. 18</ref> Павлов је истраживао функцију [[Желудац|желуца]] код паса, а касније и деце<ref>{{cite book|editor=Reagan, Leslie A., et al|title=Medicine's moving pictures|year=2007|publisher=University of Rochester Press|location=Rochester, NY|isbn=1-58046-234-0|page=285}}</ref>, узимањем и анализирањем [[Пљувачка|пљувачке]] тако да би касније могао да сакупља, мери и анализира пљувачку и истражи како ће реаговати на храну под различитим условима. Приметио је да пси имају тенденцију да балаве пре него што је храна заиста у њиховим устима и кренуо је да истражи ово “психичко лучење”, како га је он назвао. Павлова лабораторија била је смештена у свеобухватној одгајивачници експерименталних животиња. Павлов је био заинтересован за посматрање њихових дугорочних физиолошких процеса.То је захтевало одржавати их живим и здравим у циљу спровођења хроничних експеримената, како их је звао. То су експерименти дизајнирани да временом разумеју нормалне функције животиња. Ово је била нова врста истраживања, јер су претходно експерименти били “акутни”, што значи да је пас пролазио кроз вивисекцију и након експеримента био мртав.<ref name="Credo Reference"/>
 
1921. чланак Моргулиса у часопису ''[[Сајнс]]'' написан је као критика Павловог рада у коме је он изразио забринутост због окружења у ком су извршавани експерименти. На основу извештаја Велса, који је тврдио да Павлов у лабораторији узгаја кромпир и шаргарепу, у чланку је писало: „Радује ме што сам се уверио да професор Павлов у својој лабораторији узгаја кромпир само из разбибриге и и даље даје све најбоље од своје генијалности за научно истраживање“.<ref>{{cite journal|doi=10.1126/science.53.1360.74 |title=PROFESSOR PAVLOV|year=1921|last1=Morgulis|first1=S.|journal=Science|volume=53|issue=1360|pages=74|bibcode = 1921Sci....53Q..74M }}</ref> Такође, Павлов је од 1921. почео да одржава лабораторијске састанке познате као “окупљања средом” где је отворено говорио о многим темама, укључујући и своје ставове о психологији. Ови састанци су трајали све док није умро, до 1936. године.<ref name="Credo Reference"/>
 
Павлов је био високо цењен од стране совјетске владе и могао је неометано да истраживања све док није ушао у озбиљне године. Похвалио га је и [[Лењин]].<ref>{{cite web|url=http://www.marxists.org/archive/lenin/works/1921/jan/24.htm |title=Concerning The Conditions Ensuring The Research Work Of Academician I. P. Pavlov and his associates|author=Lenin, V.I. |publisher=Marxists.org|date=24 January 1921}}</ref> Међутим, упркос похвали од стране совјетске владе, новац који му је био потребан да финансира своју лабораторију, и који му је и дат, он није презао да изрази незадовољство и презир према совјетском комунизму.<ref>{{cite web|url=http://wwwa.britannica.com/eb/article-5560 |title=Ivan Petrovich Pavlov :: Opposition to Communism – Britannica Online Encyclopedia |work=Encyclopædia Britannica |date=27 February 1936 |accessdate=15 April 2012}}</ref> На пример, 1923. тврдио је да не би жртвовао ни задњу ногу жабе за такву врсту друштвеног експеримента као што је режим који влада у Русији. Такође, 1927. је писао [[Стаљин|Стаљину]] протестујући због онога што је урађено Руским интелектуалцима и рекао да га је срамота што је Рус.<ref name="cavendish9"/> Након убиства Сергеја Кирова 1934, Павлов је написао Молотову критикујући масовне прогоне и тражећи преиспитивање случајева који се односе на неколико људи које је лично познавао.<ref name="cavendish9"/>
 
Свестан до последњег тренутка, Павлов је упитао једног од својих ученика да седне поред његовог кревета и забележи околности под којима ће он умрети. Желео је да створи јединствене доказе о субјективним искуствима ове фазе живота.<ref>Chance, Paul (1988). ''Learning and Behaviour''. Wadsworth Pub. Co. ISBN 0-534-08508-3. p. 48.</ref> Павлов је умро од двоструке упале плућа у 86. години. Грандиозно је сахрањен, а његове студије и лабораторија су сачуване као музеј у његову част.<ref name="cavendish9"/>
 
== Референце ==