Шестојануарска диктатура — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт, а за председника Министарског савјета је именовао генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. Такође су на неке друге цивилне дужности доведене војне особе, посебно у Хрватској и [[Стара Србија|Старој Србији]]. Народна скупштина је распуштена, забрањен рад свих политичких странака, уведена строга [[цензура]] новина и књига, забрањени сви политички зборови, националне, синдикалне и верске организације, забрањена је употреба националних имена и амблема. Такође је проширен и допуњен [[Закон о заштити државе]] и уведен [[Државни суд за заштиту државе]] при Касационом суду у Београду.
 
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а име државе је промијењено [[3. октобар|3. октобра]] 1929. године у [[Краљевина Југославија]]. Земља је административно подељена у девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]] које нису пратиле историјске границе, са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.{{sfn|Петрановић|1988|pp=190}}
# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);
# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);
=== Политички обрачуни са радикалним групама ===
 
Током диктатуре су биле ограничене политичке слободе, полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски националисти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још [[1920]]. била донесена [[Обзнана]]. Водство КПЈ се припремало за оружани устанак, па је око 400 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а убијено је у периоду од [[1929]]. до [[1932]]. године. Овако великим жртвама придонијела је директива водства КПЈ за припрему оружаног устанка, подстакнута проценом Шестог конгреса [[Коминтерна|Коминтерне]] о приближавању опште кризе капитализма. [[Владко Мачек|Влатко Мачек]] је у децембру 1929. ухапшен и дуго држан у затвору, али је пуштен без оптужбе. Потпредседник ХСС-а Јосип Предавац ухапшен је због слома Сељачке задружне банке и осуђен на 2 и по године затвора. Мачек у својим Мемоарима тврди да је пропаст банке заправо изазвала држава, која је преко Југословенске народне банке контролисала банскарски систем. Касније, у јулу 1933, Предавец је убијен.
 
Светозар Прибићевић је прво интерниран у [[Брус]] ([[Србија]]), а затим му је због лошег здравља допуштено да напусти земљу.<ref name="парламентаризам" /> Умро је у Чехословачкој [[1936]]. године. У емиграцију одлазе ХСС-ови прваци Јурај Крњевић и Аугуст Кошутић, као и радикални националисти [[Анте Павелић]] (посланик Народне скупштине из редова Хрватског блока), Густав Перчец, Бранимир Јелић и др.
Краљ се у увођењу диктатуре ослањао на војне врхове и жандармерију, групу српских политичара везаних уз двор и на представнике крупног капитала којима је у интересу ред у земљи. Подршку је добио и у Словенији од словеначких либерала, као и од [[Антон Корошец|Антона Корошца]], председника [[Словеначка народна странка|Словенске људске странке]] (СЛС), која је ушла у владу генерала Живковића. Међутим, Корошец и група вођа СЛС су [[1933]]. интернирани, Корошец на [[Hvar (ostrvo)|Хвар]], а остали у Босну.
 
У владу генерала Живковића ушла су и петорица Хрвата, представници крупног капитала, политички противници ХСС-а, од којих тројица држала кључне привредне ресоре: [[Славко Шврљуга]], председник Загребачке берзе и потпредседник Удружења хрватских индустријалаца, постаје министар финансија; др [[Желимир Мажуранић]], правни заступник великих предузећа, постао је министар трговине и индустрије; проф. др [[Ото Франгеш]], пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] члан босанске владе, постао је министар пољопривреде. [[Владко Мачек|Влатко Мачек]] се надао да ће увођењем диктатуре моћи да почну директни преговори између краља и ХСС око статуса Хрватске, јер би се могла заобићи српска политичка елита. Ипак, краљева политика интегралног југословенства је осујетила ове планове.
 
Краљ се такође могао ослонити на подршку земаља које су у држави имале уложен знатан капитал, а посебно [[Француска|Француске]] и [[Чехословачка|Чехословачке]]. Француској је такође била у интересу стабилност Краљевине Југославије у сукобу са [[Бенито Мусолини|Мусолинијевом]] [[Италија|Италијом]] (која је пружала помоћ усташама). Међутим, [[светска економска криза]] која је тада владала је задала катастрофалан ударац заосталој привреди Југославије, погоршала је положај становништва и изазвала је још веће незадовољство, што је довело до свакодневних протеста и сукоба са органима реда. Крупна буржоазија је тражила обнову [[парламентарни систем|парламентарног система]]. Инострани капиталисти су, из страха да им инвестиције и концесије не пропадну због оваквог стања у земљи, захтевали од краља да одустане од диктатуре, тако да су Француска и Чехословачка 1931. године вршиле притисак на краља да изврши ограничене реформе.
* [[Јанко Мишић]] (1900—1929), организациони секретар ЦК СКОЈ-а, погинуо у борби с полицијом, у [[Самобор]]у, [[27. јул]]а 1929. године;
* [[Мијо Орешки]] (1905—1929), политички секретар ЦК СКОЈ-а, погинуо у борби с полицијом, у Самобору, 27. јула 1929. године;
* [[Мијо Орешки#Породица|Славко Орешки]] (1901—1929), вођа технике ЦК СКОЈ-а, погинуо у борби с полицијом, у Самобору, 27. јула 1929. године;
* [[Перо Поповић Ага]] (1905—1930), организациони секретар ЦК СКОЈ-а, убијен 14. августа 1930. године у Загребу;
* [[Јосип Предавец]] ([[1884]]—[[1933]]), историчар, политичар, потпредседник [[Хрватска сељачка странка|ХСС]]-а, убијен на кућном прагу у [[Дуго Село|Дугом Селу]] [[14. јул]]а 1933. године;
* [[Јосип Хаук]], члан МК КПЈ за [[Осијек]], убијен [[29. август]]а 1929. године у Осијеку;
* [[Никола Хећимовић]] (1900—1929), секретар [[Црвена помоћ|Црвене помоћи]], убијен 25. априла 1929. године југословенско-аустријској граници;
* [[Златко Шнајдер]] (1903—1931), секретар ЦК СКОЈ-а, умро 1931. у Загребу од последица мучења у [[Зеницазеница (градЗеница)|зеничком]] затвору;
* [[Милан Шуфлај]] (1879—1931), историчар, књижевник, члан [[Хрватска странка права|ХСП]]-а, један од утемељитеља [[албанологија|албанологије]] у светским размерима, насмрт изударан штапом у центру Загреба [[19. фебруар]]а 1931. године.
 
256.125

измена