Шефкет Маглајлић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 12:
|КПЈ=[[1932]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|народни херој=[[27. новембар|27. новембра]] [[1953]].
|одликовања=
{{{!}} style="background:transparent"
Ред 22:
{{!}}}
}}
'''Шефкет Маглајлић''' ([[Бања Лука]], [[21. април]] [[1912]] — [[Београд]], [[29. јун]] [[1983]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР Босне и Херцеговине]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и [[народни херој Југославије]].
== Биографија ==
Рођен је [[21. април]]а [[1912]]. године у [[Бања Лука|Бања Луци]]. После завршене основне школе, у бањалучкој Фабрици дувана, [[1930]]. године, је завршио машинбраварски занат. Као радник у Фабрици дувана укључио се у [[раднички покрет]] и деловао у синдикалним организацијама, радничким друштвима и културно-уметничком друштву „[[
Јуна [[1931]]. године постао је члан [[Савез комунистичке омладине Југославије|Савеза комунистичке омладине Југославије]] (СКОЈ), а годину дана касније и члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Априла [[1934]]. године формирао је прву ћелију КПЈ у Фабрици дувана, и био њен први секретар. Истовремено, као члан Месног комитета КПЈ, радио је на формирању других партијских ћелија у граду.
Ред 33:
После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|догађаја од 27. марта 1941. године]], радио је на формирању Одбора за одбрану земље, а после [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], на припремама за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружани устанак]]. Првог дана после [[Операција Барбароса|напада Трећег рајха на Совјетски Савез]], [[22. јун]]а, Шефкет је ухапшен с групом комуниста, али, на масовно тражење грађана Бања Луке, после неколико дана, сви су пуштени из затвора.
Тада је прешао у илегалу и радио на сектору [[Бања Лука|Бања Луке]]. Формирао је Месни комитет КПЈ за деловање у новим условима, радио на формирању Бањалучког партизанског одреда и био његов први политички комесар. У септембру [[1941]]. године, с групом партијских активиста радио је на сектору [[Јајце|Јајца]], [[Мркоњић
После формирања Окружног комитета КПЈ за Подгрмеч, постао је његов секретар. Ту је развио активност на постављању војних и политичких основа [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]]: на стварању и развијању организација [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]], на формирању првих [[Народноослободилачки одбори|Народноослободилачких одбора]], [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|омладинских]] и [[Антифашистички фронт жена|женских]] организација [[Антифашизам|антифашистичког]] фронта. Посебно је допринео развијању [[Братство и јединство|братства и јединста]] [[Срби|српског]], [[Бошњаци|муслиманског]] и [[Хрвати|хрватског]] народа у овом делу [[Босанска
За члана Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину изабран је на састанку руководећег партијског кадра ове области, новембра [[1942]]. године. Убрзо је, с групом партијских активиста, кренуо с јединицама [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] за централну [[Босна
После ослобођења [[Југославија|Југославије]], вршио је разне одговорне партијско-државне функције. Био је секретар, а потом и председник Главног одбора Савеза синдиката БиХ, потпредседник Народне скупштине [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|НР БиХ]] и члан Покрајинског комитета КПЈ за БиХ, односно Извршног комитета [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Босне и Херцеговине|Савеза комуниста Босне и Херцеговине]]. На [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]], одржаном јула [[1948]]. године, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]]. Био је и републички и савезни народни посланик, министар у Влади НР БиХ и потпредседник Извршног већа Народне скупштине СР БиХ. Јуна [[1963]]. године изабран је за члана Уставног суда Југославије. Од [[1971]]. године био је члан [[Савет федерације СФРЈ|Савета Федерације]]. Умро је [[29. јун]]а [[1983]]. године у Београду.
Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] као и други [[Ордени и медаље СФРЈ|југословенских одликовања]], међу којима [[Орден заслуга за народ|Ордена заслуга за народ]], [[Орден братства и јединства|Ордена братства и јединства]] и [[Орден народног хероја|Ордена народног хероја]], којим је одликован [[27. новембар|27. новембра]] [[1953]]. године.
== Литература ==
|