Штитна жлезда — разлика између измена

240 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: уклоњен шаблон: Link FA)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Датотека:Illu_thyroid_parathyroid.jpg|мини|300п|десно|Штитаста и параштитасте жлезде]]
'''Штитаста''' (''Штитна'') или '''тиреоидна жлезда''' је жлезда са [[ендокринеендокрини жлездесистем|ендокриним лучењем]], која се налази у вратном пределу и секретује хормоне [[тироксин]] и [[тиронин]], који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Ц ћелије штитасте жлезде секретују хормон [[калцитонин]], чија је улога у регулацији концентрације [[калцијум]]а у крви и има антагонистичко дејство [[паратхормон]]у, кога луче [[параштитасте жлезде]].
 
== Положај, односи и грађа ==
[[Датотека:Thyoid-histology.jpg|мини|300|десно|Хистолошка грађа штитасте жлезде (коња)<br />1-фоликули испуњени колоидом<br />2-коцкасте ћелије<br />3-крвни капилари]]
 
Фоликули су обложени [[базална мембрана|базалном мембраном]] на којој се налази један ред коцкастих [[епителепителско ткиво|епителних]]них ћелија, које секретују у унутрашњост фоликула супстанцу колоид. Колоид садржи гликопротеин велике молекуларне масе, [[тиреоглобулин]]. Разлагањем овог молекула настају хормони штитасте жлезде. Између коцкастих, епителних ћелија налазе се и Ц-ћелије (парафоликуларне ћелије), које секретују [[калцитонин]].
 
Штитаста жлезда је једна од већих жлезда са унутрапшњим лучењем и њена тежина је око 10-20 -{g}-.
Непосредно иза штитасте шлезде са обе стране пролази повратни гркљански живац ({{јез-лат|n. laringeus recurrens}}), бочно лежи такође са обе стране [[заједничка каротидна артерија]] ({{јез-лат|a. carotis comunis}}), [[унутрашња југуларна вена]] ({{јез-лат|vena jugulsris interna}}) и живац [[живац луталац|вагус]] ({{јез-лат|n. vagus}}). Испред је мишићни слој предње стране врата.
 
== Судови и живци ==
 
Штитаста жледа ствара и секретује у крв хормоне: [[тироксин]], [[тиронин]] и [[калцитонин]].
* Тиронин (Т<small>3</small>) је активна форма [[хормонхормони|хормона]]а (око 5 пута је активнији од тироксина). Тиронин настаје из [[аминокиселина|аминокиселине]] [[тирозин]] и садржи 3 атома [[јод]]а. [[Полуживот]] овог хормона је кратак, око 1 дан. Штитаста жлазда га производи у мањој мери, а углавном настаје у периферији из тироксина, који под утицајем ензима [[дејодаза]] губи 1 [[атом]] [[јод]]а, тако да настаје тиронин. Готово сав тиронин везан је за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]] и [[тироксин-везујући глобулин]] у крви, свега 0,4 % овог хормона је слободно и само тај облик је активни хормон.
* Тироксин (Т<small>4</small>), такође настаје из аминокиселине [[тирозин]], али поседује 4 атома јода. Штитаста жлезда у највећој мери секретује овај хормон. Време полуживота је око 6 дана, и налази се у крву још више везан за протеине: [[преалбумин]], [[албумин]], [[тироксин-везујући глобулин]], него тиронин, слободно је свега 0.04%. Из њега дејодацијом настаје активни облик тиронин.
За стварање ова два хормона потребан је [[јод]], који се уноси храном из спољашње средине. Недељна потреба за јодом је око 1 -{mg}-. У неким крајевима је концентрација јода у земљи и самим тим храни недовољна, па се [[кихуњска со]] јодира. Јод се апсорбује из [[црево|црева]] и доспева у циркулацију. Ћелије фоликула штитасте жлезде поседују [[мембрански транспорт|транспортни механизам]] (натријум-јод синтранспорт), којим се јод узима у коцкасте (епителне) ћелије ове жлезде и оксидира до елементарног јода уз помоћ ензима пероксидаза. У ћелијама фоликула у [[ендопазматични ретикулум|ендоплазматичном ретикулуму]] и [[голџијев комплекс|голџијевом комплексу]] се из аминокиселине тирозин ствара тиреоглобулин, чији молекул садржи око 70 молекула тирозина. Затим се оксидирани јод уз помоћ ензима [[јодаза|јодазе]] везује за тиреоглобулин. Овакав тироглобулин се депонује у средини фоликула у виду колоида. Из тироглобулина се касније у коцкастим ћелијама отцепљују мањи сегменти који се секретују у крв у виду тироксина и тиронина, такође и тиреоглобулин се секретује у мањој количини.
{{Главни чланак|Тироксин}}
{{Главни чланак|Тиронин}}
== Улога хормона штитасте жлезде и њихова регулација ==
 
Производња и секреција тироксина и тиронина леже под контролом [[тиреостимулишући хормон|тирео стимулишућег хормона]] ([[Тиреостимулишући хормон|ТСХ]]) [[хипофиза|хипофизе]]. ТСХ стимулише синтезу и ослобађање ових хормона, али и он стоји под контролом [[тиреотропин]]а ([[Тиреотропин ослобађајући хормон|ТРХ]]), хормона [[хипоталамус]]а, који стимулише лучење ТСХ. Тироксин и тиронин механизмом [[негативна повратна спрега|негативне повратне спреге]] смањују лучење ТРХ и ТСХ и на тај начин се прекида даља синтеза хормона штитасте жлезде. Када им концентрација у крви опадне, одблокира се лучење ТРХ и ТСХ и тако омогућава производња тироксина и тиронина. Такође и ТСХ делује механизмoм негативне повратне спреге на хипоталамус (ТРХ).
 
Тироксин и тиронин везују рецепторе у [[једро|једру]] ћелије што доводи до интензивне [[транскрипција|транскрипције]] великог броја [[ген]]а структурних и транспортних протеина. Промене се остварују на нивоу читавог организма. Ови хормони доводе до:
* повећања [[базални метаболизам|базалног метаболизма]] услед чега је потрошња енергије повећана, синтеза протеина и раст младих особа се такође убрзавају,
* повећава се и активност [[других ендокрине жлезде|ендокриних жлезда]], секреција [[инсулина]], [[глукокортикоиди|глукокортикоида]]...
* Повећава се број и величина [[митохондрија]] у већини ћелија у телу. То је директно повезано са повећањем активности и потрошњом енергије, јер [[митохондрија|митохондрије]] стварају [[Аденозин -трифосфат|АТП]].
* Повећава се активност [[натријумсконатријум-калијумскакалијум пумпа|натријумско-калијумске пумпе]].
* Подстиче се раст и развијање [[мозак|мозга]] у феталном периоду и током првих неколико година живота. Недостатак тироксина у овом периоду може изазвати [[ментална заосталост|менталну заосталост]] (кретенизам).
* Повећава се разградња [[глукозе]]-гликолиза, али и њено стварање-глуконеогенеза,
* разграђују се [[мастмасти]]и из масног ткива и повећава количина слободних [[масне киселине|масних киселина]] у крви,
* У срцу долази до повећања његовог рада ([[минутни волумен срца]] се повећава), повећава се фреквенца и снага срца.
* Повећана секреција ових хормона може довести до нервозе и других психичких поремећаја.
 
== Поремећаји функције штитне жлезде ==
[[Струма]] означава повећање штитасте жлезде. Ово повећање жлезде може бити праћено њеном смањеном, нормалном и повећаном функцијом. Повећање функције се зове [[базедовљева болест|хипертиреоидизам]], а смањење [[хипотиреоидизам]]. И један и други поремећај може бити: примаран (ако је поремећај на нивоу штитасте жлезде), секундаран (ако је поремећај на нивоу [[хипофиза|хипофизе]]) и терцијаран (ако је поремећај на нивоу [[хипоталамус]]а). Обољења штитасте жлезде се најчешће јављају код жена.
 
=== Хипотиреоидизам ===
* [[Тиреоидитис]] (у почетној фази)
* [[Аденом штитасте жлезде]]
* [[Karcinom štitaste žlezde|Карцином штитасте жлезде]]
* [[Тиреотоксична криза]]
 
256.125

измена