Амфитеатар — разлика између измена

'''Амфитеатар''' (лат. amphitheatrum, од грч. αμφι, около, наоколо, и θέατρον, позориште, од θεάομαι, гледам) је простор на отвореном окружен овалном зоном која се постепено уздиже. Та овална зона може бити структура коју је направио човек или природна географска формација.<ref>{{Cite book| publisher = Longman, Brown, Green, and Longmans| last = Gwilt| first = Joseph| title = An Encyclopædia of Architecture: Historical, Theoretical, and Practical| date = 1842 | pages = 891}}</ref> Основна карактеристика те зоне је да може да послужи за седење публике која гледа одређени догађај — [[спортски меч]], [[концерт (музичка приредба)|концерт]], [[представа|представу]], или друге позоришне перформансе. Према врсти, амфитеатар се може класификовати на древни, модерни и природни амфитеатар.

Током класичног периода, амфитеатри су се користили за најразличитије врсте јавних догађаја. У [[Римско царство|Римском царству]], за разлику од грчког класичног позоришта (који је био полукружног облика), амфитеатри су били округлог или овалног облика и формирали су пун [[круг]] или [[елипса|елипсу]]. Користили су се за спортске догађаје, игре и позоришне представе, као и за [[гладијатор]]ске борбе.<ref>{{Cite book| publisher = Oxford University Press| isbn = 9780195102338| last = Bunson| first = Matthew| title = A Dictionary of the Roman Empire| date = 1991 | pages = 411}}</ref> Амфитеатар се такође разликовао од римског [[Циркус|циркуса]] или грчког [[Хиподром|хиподрома]] који су се користили за трке двоколица и коњске трке и имали су облик веома издужене и узане коњске [[потковица|потковице]]. Испод [[арена|арене]] се најчешће налазио врло компликован систем пролаза, просторија (у којима су за време трајања игара боравили гладијатори и звери), дизалица (којима су гладијатори, животиње и елементи [[Сценографија|сценографије]] подизани у арену) и пумпи (којима се арена пунила водом). Арена је од гледалишта била одвојена високим зидом. Гледалиште се састојало од концентричних редова седишта који се степенасто уздижу према обимним зидовима. Концентричним пролазима гледалиште је било подељено на неколико делова – [[галерија]], а оне су биле испресецане радијално распоређеним стазама које су водиле ка бројним излазима из амфитеатра. У најнижем реду, најближем арени, налазила се ложа у којој су седели цар и његова пратња а остали гледаоци су се распоређивали по трибинама у зависности од свог социјалног положаја и угледа (припадници виших друштвених слојева седели су ближе арени).<ref>{{Cite book| last = (march.)| first = Francesco Scipione Maffei| title = A compleat history of the ancient amphitheatres ... and in particular that of Verona. Made Engl. by A. Gordon| date = 1730 | pages = 253-282}}</ref>,<ref>{{Cite book| publisher = Bardi| last = Lugli| first = Giuseppe| title = The Flavian Amphitheatre (the Colosseum)| date = 1969}}</ref>

Најпознатији амфитеатар на свету је римски [[Колосеум]] (око 75. године нове ере), који се још назива и Флавијевским амфитеатром ({{јез-лат|Amphitheatrum Flavium}}), по [[Флавијевци]]ма који су га изградили. У значајне примере спадају и амфитеатри у [[Верона|Верони]] и [[древној Капуа|Капуи (данас [[Санта Марија ди Капуа Ветере]], (Италија), Ниму, Арлу (Фтанцуска), [[Амфитеатар у Пули|Пули]] (Хрватска) и Ел Џему ([[Тунис]]). Пронађени су остаци од око 230 амфитеатара на територији некадашњег Римског царства.

Слика:Colosseum-interior.01.JPG|Унутрашњост Колосеума у Риму