Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова — разлика између измена

У то време савезничка врховна команда је наредила Суворову да напусти Италију и да крене у пробој швајцарског фронта. То је била прекретница рата. У Италији су тиме остала само аустријска војска, јер су Руси кренули у пробој швајцарског фронта. До пролећа [[1800]]. Руси су се повукли из коалиције. Савезници су и након руског повлачења остали јачи у Италији. Аустријски генерал Мелас је имао 100.000 људи под својом командом против 50.000 Француза, који су били расејани. Савезници су се припремали за напад на јужну Француску и преко Рајне. Мелас се кретао јако полако. Напустио је опсаду Ђенове и свуда је зауставио напредовање. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је повео резервну војску кроз прелаз [[Велики Сент Бернар]]. Циљ је био да се ослободи војска под командом [[Андре Масена|Андреа Масене]] у Ђенови. Француска војска у Ђенови је била угрожена несташицом хране због окружења на копну и британске поморске блокаде. [[Ђенова]] је пала пре Наполеонова доласка. Наполеон је концентрисао своју војску и ударио на аустријску војску пре него што су се могли концентрисати. Прва битка је била [[9. јун]]а 1800. код Монтебела. Главна битка је била [[битка код МарењаМаренга]]. Наполеон је ту замало био поражен. Генерал [[Луј Десо]] је на време стигао са појачањем и преокренуо француски пораз у победу. У контранападу генерал Десо је убијен, а Наполеон му је касније изградио споменик. Битка код Марења је била последња битка на италијанском фронту у [[Француски револуционарни ратови|француским револуционарним ратовима]]. После битке код Хоенлиндена близу [[Минхен]]а поражени Аустријанци су били присиљени да потпишу мир.