Белегишка култура — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| Главни_локалитет = [[Белегиш]]
| Језик = [[Индоевропски језици|индоевропски]]
| Религија = [[Индоевропска религијаиндоевропљани|индоевропска]]
| Друштвено_уређење = сложено социјално издиференцирано друштво
| Тип_владавине =
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш – Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
 
== Фазе ==
На основу [[керамика|керамичких]] налаза уочене су две фазе:
* Белегиш -{I}-
* Белегиш -{II}- (Кручени)
 
== Распростирање ==
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронака [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе западна и северна [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе), као и северни [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а, на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>.
 
== Налазишта ==
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војловица|Војловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]].
 
== Сахрањивање ==
У овој култури присутна је [[инфламација (антропологија)|кремација]]. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
 
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
 
== Насеља ==
Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне конструкције.
 
== Покретни материјал ==
[[СликаДатотека:Urna belegiske kulture faza 1.jpg|мини|Фрагмент посуде Белегишке културе]]
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
 
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти [[орнамент]]и, на врату и трбуху посуде.
 
Млађа фаза обухвата црно глачану [[керамика|керамику]] са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. [[Канелуре]] се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.
 
Од металних налаза појављују се:
* луналасти привесци,
* издужена [[секира]] са дугметастом дршком
 
== Види још ==
{{портал|Археологија}}
* [[Ватинска култура]]
* [[Бронзано доба]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
 
== Спољашње везе ==
* [http://curug.rastko.net/karte/img/1_bronzano_doba.jpg Мапа распростирања Белегишке културе]
 
256.125

измена