Већина Бенгала лежи у ниској [[rečna delta|делти]] река [[Ганг (река)|Ганг]] и [[Брамапутра]], највећој делти на свету. У јужном делу делте налазе се [[Сундарбани]], највећа светска шума [[Мангрове|мангрова]] у којима живи угрожена врста [[Бенгалски тигар|бенгалског тигра]]. Бенгал чини северну обалу [[Бенгалски залив|Бенгалског залива]].
Укупна површина Бенгала је 232.752 км².
Ред 20:
== Историја ==
После насељавања [[Индоаријевци|индоаријеваца]] у Индију, у данашњим регионима Бенгала и Бихара формирале су се у 10. веку п. н. е. државе Анга, Ванга и Магада. Стари Грци су око 100. године п. н. е. записали да се у подручју Бенгала налазила земља под именом ''Гангаридаи''. Од 3. до 6. века краљевина [[Магада]] је била центар [[Гуптагупта царство|империје Гупта]]. Будистичка империја [[Пала]] владала је регионом од 7. до 11. века, и проширила своју власт преко Индијског потконтинента до Авганистана. Њу је заменила хиндуистичка [[Сена (династија)|династија Сена]]. Ислам се у Бенгалу појавио у 12. веку доласком [[тасавуфсуфизам|суфистичких]] мисионара. Наредних векова у Бенгалу су доминирали муслимански владари. [[Mogulsko carstvo|Могулски цар]] [[Ахбар Велики|Акбар]] заузео је Бенгал 1576. У периоду доминације Могула у Бенгалу су постојала и независна хиндуистичка краљевства.
