Бенедиктинци — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
[[SlikaДатотека:Heiligenkreuz.St. Benedict.jpg|мини|right|[[Бенедикт Нурсијски|Свети Бенедикт]]]]
[[Slika:Heiligenkreuz.St. Benedict.jpg|мини|right|[[Свети Бенедикт]]]]
 
[[Датотека:Saint Benedict Medal.png|мини|right|Медаља Светог Бенедикта]]
'''Бенедиктинци''' су католички редовници које је основао [[Бенедикт Нурсијски|Свети Бенедикт]] из Нурсије ([[480]]—[[547]]).
 
Бенедикт је [[529]]. године утемељио правило за манастир на [[Монте Касино|Монте Касину]], што се сматра почетком бенедиктанског реда. Њихово главно редовничко начело је ''„Ora et labora“'' (моли и ради), а од одеће носе црни хабит с кожним појасом. Основно начело Бенедиктовог правила било је поштовање равотеже између молитве и рада, који је укључивао и преписивање књига, подучавање и мисионарење. Бенедиктинци су били посебно заслужни за ширење хришћанске културе на подлози латинског дела [[Антика|античког]] наслеђа.
* у жупи Прапратна
 
Одржавали су везе са српским кнежевима и локалним моћницима, о чему сведочи и група испрва названих Локрумски фалсификати, којима су они настојали да докажу право својине над појединим цркавама. У доба раних [[Немањићи|Немањића]] српски владари су били њихови заштитници, о чему сведочи и позната даровна повеља краља [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]] бенедиктанском манастиру [[Марија (мајка Исусова)богородица|св. Марије]] на Мљету.
 
После [[Четврти крсташки рат|четвртог крсташког рата]] односи између српског двора и Бенедиктинаца су се погоршали. Њихов утицај остаје важан у католичким градовима на јадранској обали, што доводи до постепеног нестајања опатија у областима [[Травунија|Травуније]] и [[Захумље|Захумља]]. Сачуване су значајне опатије у [[Дубровник]]у, [[Котор]]у, [[Будва|Будви]], [[Бар]]у и [[Скадар|Скадру]]. Посебно значајна средишта била су Ратачка [[опатија]] код Бара, посвећена [[Богородица|Богородици]], позната као место ходочашћа, а на територијама у залеђу опатије на реци Бојана, посвећена св. Николи и св. Ђорђу и Вакху. О њима су посебно бринули поједини српски владари, а везе с њима нарочито су се развијале у доба владавине српске краљице Јелене, као великог покровитеља католичких манастира у Приморју.
Осим на овим подручјима, Бенедиктинци су били присутни и у граничним областима према [[Краљевина Угарска|Угарској]] (манастир Ке, касније назван Баноштор).
 
Поред бенедиктинаца, у познатије западне монашке редове спадају [[фрањевци]], [[доминиканци]], [[кармелићани]], [[августиновски пустињаци]] и [[исусовци|језуити]].
 
== Литература ==
256.125

измена