Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
| одликовања =[[Орден народног хероја]]<br />[[Орден народног ослобођења|Орден нар. ослобођења]]<br />[[Орден партизанске звезде]]<br />[[Орден братства и јединства]]<br />[[Орден за храброст]]
}}
'''Друга пролетерска народноослободилачка ударна бригада''' је формирана наредбом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[1. март]]а [[1942]]. године, на [[Бољанићи (Пљевља) |Бољанићима (Пљевља)]] око 30 километара од [[Чајниче|Чајничa]][http://www.worldcat.org/title/druga-proleterska-brigada/oclc/654656362] [http://www.znaci.net/00001/55_4.pdf] ([[Средоје Урошевић]]) од бораца [[Ужички партизански одред|Ужичког]], [[Чачански партизански одред|Чачанског]] и [[Други шумадијски партизански одред|Другог шумадијског партизанског одреда]]. На дан формирања имала је четири батљона са око 1.000 бораца.
 
Први командант бригаде био је [[Ратко Софијанић]], [[народни херој Југославије|народни херој]], [[политички комесар]] [[Милинко Кушић]], народни херој, а партијски руководилац и заменик политичког комесара [[Спасенија Цана Бабовић]], народни херој.
Друга пролетерска бригада је до формирања [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друге пролетерске дивизије]], [[1. новембар|1. новембра]] [[1942]]. године, била под непосредном командом [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]]. У марту и првој половини априла деловала је у источној Босни. Заузела је Борике, ослободила [[Власеница|Власеницу]], [[Братунац]], [[Милићи|Милиће]], [[Сребреница|Сребреницу]] и [[Дрињача|Дрињачу]]; потом је водила борбе на [[Романија|Романији]] и учествовала у нападима на усташка упоришта у [[Рогатица|Рогатици]] и [[Хан Пијесак|Хан-Пијеску]]. У другој половини априла делом својих снага учествала је у нападу на усташко упориште Борац у [[Херцеговина|Херцеговини]].
 
Током Треће непријатељске офанзиве имала је веома тешке задатке, најпре је водила борбе око [[Чајниче|Чајнича]], [[Горажде|Горажда]], [[Фоча|Фоче]], на сектору [[Пљевља]], а у првој половини јуна водила је тешке борбе са [[Југословенска војска у отаџбини|четницичетницима]]ма на [[Дурмитор]]у и на Гату, код [[Гацко|Гацка]].
 
=== Поход у Босанску крајину ===
=== Поход у Србију ===
{{главни чланак|Пријепољска битка}}
С ове територије прешла је у рејон Фоче, па у [[Санџак (област)|Санџак]]. Ослободила је Фочу ([[3. септембар|3]]/[[4. септембар|4. септембра]]), [[Пљевља]] ([[22. септембар|22. септембра]]), [[Пријепоље]]; па је учествовала у ослобођењу [[Бијело Поље|Бијелог Поља]], [[Беране|Берана]] и [[Колашин]]а. Ослободила је [[Прибој]] и прешла у [[Србија|Србију]]. Месец дана водила је борбе на [[Златибор]]у и другим местима. Код Пријепоља је, [[4. децембар|4. децембра]], у жестокој изненадној борби претрпела велике губитке. Поново је прешла у Србију, и у децембру [[1943]]. и јануару [[1944]]. водила је више борби на Златибору, за [[Ивањица|Ивањицу]], код [[Ариље|Ариља]], у рејону Прибоја и других места.
 
Средином марта 1944. године, у саставу Ударне групе дивизија поново продире у Србију. Од тада до [[21. мај]]а водила је готово непрекидне борбе у западној Србији и Санџаку (Рудо, Златибор, Ивањица, Каона, Повлен), али је била принуђена да се повуче у [[Црна Гора|Црну Гору]].
256.125

измена