Ислам у Србији — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. године, Србија је призната као независна држава и на рачун Турске је добила четири округа (нишки, пиротски, топлички и врањски), у којима је живео велики број муслимана. [[Берлински конгрес|Берлинским уговором]] је договорено да „ни за једно лице у Србији разлика у верској опредељености или конфесији не сме бити повод за искљученост или немогућност у погледу уживања грађанских или политичких права и рада у јавним службама“, као и да ће се „слобода и видно практиковање свих облика исповедања вере обезбедити свим домаћим лицима у Србији, као и странцима."<ref>[http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html BERLINSKI UGOVOR IZ 1878. GODINE (DELOVI KOJI SE ODNOSE NA BALKAN)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Након присаједињења нових округа, чланом 77. Закона о уређењу ослобођених предела потврђује се »грађанима мухамеданске као и грађанима сваке друге законом признате вере« право и слобода да равноправно обављају »верозаконске обреде вероисповеди своје«.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> На челу исламске заједнице у Србији налази се [[муфтија]], чије је седиште било у [[Ниш]]у. Нишког муфтију је постављао [[шеих ул ислам]] из [[Истанбул]]а, а његово постављење је потврђивао владар Србије.<ref>[http://www.mv.sr.gov.yu/cir/index.php?option=com_content&task=view&id=170&Itemid=78 Оливер Потежица, Интервју за Први програм Радио Београда 13. октобра 2007. године.], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Након [[балкански ратови|балканских ратова]], присаједињењем [[Санџак (област)|Санџака]]а, [[Косово и Метохија|Косова]] и [[Република Македонија|Македоније]], број муслимана у Србији је, и поред непрестаног исељавања у Турску, порастао на око пола милиона.<ref name="Енциклопедија живих религија"/> Нишки муфтија је проглашен за Великог муфтију Србије, а именовано је и више регионалних муфтија, у чијој су првостепеној шеријатској надлежности случајеви из домена породичног и наследног права.
 
=== Стварање Исламске заједнице Краљевине Југославије ===
[[Датотека:Mesdzid islamske zajednice ns.jpg|мини|Месџид исламске заједнице у Новом Саду]]
 
У Србији (без [[Косово и Метохија|Косова]]) има око 240.000 муслимана или 3,2% становништва. Они углавном припадају [[Бошњаци|бошњачком]] и [[Албанци|албанском]] народу. Исламски верници су такође и припадници мањих етничких група као што су [[Ашкалије]], [[ЕгипћаниБалкански (Балкан)Египћани|Египћани]], [[Горанци|Горани]], [[Роми]] и [[Турци]]. Мањи број муслимана води порекло из [[Африка|афричких]] и [[Азија|азијских]] земаља.
 
[[Муслимани]] у Србији (без Косова и Метохије) су претежно организовани у две заједнице:
* [[Исламска заједница Косова]], са седиштем у Приштини
 
У Србији (без Косова) постоји преко 190 џамија од којих око 120 у [[Санџак (област)|Санџаку]]у, 60 у [[јужна Србија|јужној Србији]], по једна у [[Београд]]у ([[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамија]]), [[Борча|Борчи]], [[Шабац|Шапцу]], [[Ниш]]у ([[Ислам-агина џамија]]), [[Мали Зворник|Малом Зворнику]] и [[Суботица|Суботици]] ([[Мухаџир џамија]]). Постоје и две медресе - једна у Новом Пазару као и исламски факултет, и једна у Београду.
 
<gallery>
256.125

измена