Главни народноослободилачки одбор за Србију — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: ВисВис (острво)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 3:
Главни НОО за Србију имао је пре свега задатак руковођења радом и устројем [[Народноослободилачки одбори|народноослободилачких одбора]] за подручје [[Централна Србија|централне Србије]].<ref name="Stoj"/> Председник ГНОО био је [[Драгојло Дудић]], секретар [[Петар Стамболић]], а чланови [[Мирко Томић]] (правник), задужен за организовање снабдевања позадине, [[Јован Поповић]] (књижевник) и М. Митровић (професор), задужени за рад на питањима образовања и културе, [[Митар Бакић]] (службеник), који је водио финансије, али је више био везан за [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОПО Југославије]], [[Никола Груловић]], задужен за пољопривреду и [[Влада Зечевић]] (свештеник), за шумарство. Члан је био и Ј. Тулић, који се помиње као заменик секретара.<ref>''[[Енциклопедија Југославије]]'' (том 4). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1986, 408. стр.</ref>
 
Главни НОО за Србију није могао да искаже неку особиту делатност, јер су само након десетак дана подручја под његовим надзором била поприште сукоба [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] с окупационим и квислиншким снагама.<ref>{{Цитат|Иако није могао да испољи неку нарочиту активност услед велике окупаторско-квислиншке офанзиве, која је наступила после десетак дана, ипак његово само формирање, као и састав чланова Одбора,<small><small><sup>'''43'''</sup></small></small> речито говоре о значају самог овог чина и степену развоја НОП у Србији.|Живковић, 1969., 196.}}</ref> Главни НОО за Србију је постојао свега десетак дана,<ref name="Stoj"/> односно до [[29. новембар|29. новембра]] 1941. године,<ref name="Kobsa"/> док је по другим тумачењима наставио да делује на [[Санџак (област)санџак|санџачком]] и касније [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Босне и Херцеговине|ЗАВНОБиХ-овом]] подручју до оснивања [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије]] (ВАНОСС) одржане од [[9. новембар|9.]] до [[12. новембар|12. новембра]] [[1944]]. године.
 
По Петрановићу, Главни НОО Србије није одржао ни једну седницу у Ужицу ([[Ужичка република]]) због непријатељског деловања.<ref name="Pet">Петрановић, Бранко. ''Револуција и контрареволуција у Југославији : (1941-1945).'', том 1, Рад, Београд, 1983., стр. 471, {{Цитат|Главни НОО није успео да одржи ниједну седницу у Ужицу због губитка слободне територије. Чланови ГНОО именовани су одлуком ЦК КПЈ.|Петрановић, 1983., 471.}}</ref> Чланове ГНОО именовао је [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].<ref name="Pet"/> Настојања у установљивању земаљског антифашистичког већа народног ослобођења (ЗАВНО) за подручје федералне Србије, у пролеће [[1943]], су била без резултата. Доласком Главног штаба [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВ и ПОЈ]] за Србију с [[Вис (острво)|ВисВиса]]а у Србију, током јула 1944. стварају се погодни услови, али тек након [[Београдска операција|ослобођења Београда]] ([[20. октобар|20. октобра]] 1944), за започињање обављања припрема за установљивање ЗАВНО за подручје Србије.<ref>Енциклопедијски чланак ''Срби.'' у: Шентија, Јосип <small>(гл. ур.)</small>, ''Опћа енциклопедија'', том 7, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1981, стр. 616.</ref>
 
== Види још ==