Библос — разлика између измена

8 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| веб-страна =
}}
'''Библос''' ({{јез-грч|Βύβλος}}, [[Акадски језик|акад.]] ''-{Gubla}-'', [[Староегипатски језик|староеги.]] -{„Kupna“}- (''-{Kpn}-'') <ref>http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225 Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, DOI: 10.1515 / zatw.1925.43.1.225, // 1925</ref>, {{јез-ар|جبيل}} Џубаил) је град [[Либан]]у у гувернорату [[Џабал Либан]]. Библос је древни [[феникија|фенички]] лучки град. Налази се 37 километара северно од [[Бејрут]]а, на [[Средоземно море|Средоземном мору]]. Према процени из 2005. у граду је живело 20 784 становника.
 
== Историја ==
[[СликаДатотека:ByblosRomanColonnade.jpg|мини|лево|Римске колонаде]]
[[СликаДатотека:ByblosCrusaderCastle1.jpg|мини|лево|Крсташки замак]]
Први археолошки налази из подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином [[Бронзано доба|бронзаног доба]] постао је најважнија лука [[Левант]]а, посебно за трговину [[Кедар|кедровином]] са [[Стари Египат|Египтом]]. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били [[вазал]]и египатских фараона. Имена краљева су записивана [[Египатски хијероглифи|египатским хијероглифима]] и носили су египатске титуле.
 
Библос је био и главни центар за трговину [[папирус]]ом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали ''Бублос''. Папирус је изгледа допринео и појави [[Библоско писмо|библоског писма]]. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од [[Угаритски алфабет|угаритског]].
У другој половини 2. миленијума пре наше ере [[Угарит]] је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај [[Асирци|Асираца]]. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.
 
Касније је град доспео под власт [[Вавилонија|Вавилонаца]] и [[Ахеменидско краљевствоцарство|Персијанаца]]. Библос је имао своје краљеве, али је као вазал морао да плаћа велики данак. Од 4. века пре нове ере Библос је ковао сопствени новац по коме су нам позната имена појединих краљева.
 
После смрти [[Александар Велики|Александра Великог]] град су преузели [[Селеукидско краљевство|Селеукиди]] и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар, колонада и [[нимфеум]]. Град је поново ковао свој новац.
 
У ери [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] Библос је имао име Гиб (е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала [[Грофовија Триполи|Грофовији Триполи]]. Град је [[1187|1187.]] заузео [[Саладин]], крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели [[мамелуци]]. Од 1516. Библос је под контролом [[Османско царство|Османског царства]].
 
== Археологија ==
[[СликаДатотека:ByblosObeliskTemple.jpg|мини|Храм обелиска]]
Библос су ископали [[Пјер Монте]] и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: ''Храм обелиска'' (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља [[Ахирам]]а са декорисаним саркофагом и римски [[амфитеатар]].
 
Библос је стављен на [[Унеско|УНЕСКО]] листу [[Светска баштина|Светске баштине]] [[1984]].
 
== Види још ==
* [[Библоско писмо]]
 
256.125

измена