256.217
измена
м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: исправљена преусмерења) |
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене) |
||
|
| веб-страна =
}}
'''Библос''' ({{јез-грч|Βύβλος}}, [[Акадски језик|акад.]] ''-{Gubla}-'', [[Староегипатски језик|староеги.]] -{„Kupna“}- (''-{Kpn}-'') <ref>http://www.reference-global.com/doi/abs/10.1515/zatw.1925.43.1.225 Zeitschrift für die Alttestamentliche Wissenschaft. Band 43, Heft 1, Seiten 225–242, ISSN (Online) 1613-0103, ISSN (Print) 0044-2526, DOI: 10.1515 / zatw.1925.43.1.225, // 1925</ref>, {{јез-ар|جبيل}} Џубаил)
== Историја ==
[[
[[
Први археолошки налази из подручја Библоса потичу из 5. миленијума пре нове ере. У 3. миленијуму пре наше ере Библос се развио у важну луку и око 2800. године п. н. е. добио градске зидине. Средином [[Бронзано доба|бронзаног доба]] постао је најважнија лука [[Левант]]а, посебно за трговину [[Кедар|кедровином]] са [[Стари Египат|Египтом]]. О томе сведоче овде пронађене староегипатске вазе од алабастера и посуде са хијероглифским именима фараона. Египћани су наручивали изградњу транспортних бродова у Библосу. Из оваквог пословног односа проистекла је политичка независност краљева Библоса који су били [[вазал]]и египатских фараона. Имена краљева су записивана [[Египатски хијероглифи|египатским хијероглифима]] и носили су египатске титуле.
Библос је био и главни центар за трговину [[папирус]]ом, од кога су израђиване ролне папируса, најважнији медијум за ширење писане културе у старогрчком свету. Стари Грци су по Библосу папирус звали ''Бублос''. Папирус је изгледа допринео и појави [[Библоско писмо|библоског писма]]. Оно се лако записивало на папирусу, за разлику од [[Угаритски алфабет|угаритског]].
У другој половини 2. миленијума пре наше ере [[Угарит]] је од Библоса преузео улогу најважније луке источног Медитерана. Библос је и даље остао значајан, нарочито у трговини са Египтом. Краткотрајно је повратио доминацију око 1200. године п. н. е. када је Угарит уништен. Од 900. године п. н. е. Библос је потпао под утицај [[Асирци|Асираца]]. Зна се да су у 8. веку пре нове ере краљеви Библоса плаћали данак владару Асирије.
Касније је град доспео под власт [[Вавилонија|Вавилонаца]] и [[Ахеменидско
После смрти [[Александар Велики|Александра Великог]] град су преузели [[Селеукидско краљевство|Селеукиди]] и он више није имао сопствене краљеве. Тиме је изгубио и политичку аутономију. У римско доба град је доживео период благостања, о чему сведоче бројни мозаици, амфитеатар,
У ери [[Крсташки ратови|крсташких ратова]] Библос је имао име Гиб (е)лет и у њему је постојала крсташка тврђава. Она је припадала [[Грофовија Триполи|Грофовији Триполи]]. Град је [[1187|1187.]] заузео [[Саладин]], крсташи су га повратили 1197, да би га коначно 1298. заузели [[мамелуци]]. Од 1516. Библос је под контролом [[Османско царство|Османског царства]].
== Археологија ==
[[
Библос су ископали [[Пјер Монте]] и Морис Динан у периоду 1920—1924. Значајне градске грађевине су: ''Храм обелиска'' (из око 1900–1600. године п. н. е), у коме је нађен велики број бронзаних фигура, неопљачкани гробови краљева (из око 1800. године п. н. е), гроб краља [[Ахирам]]а са декорисаним саркофагом и римски [[амфитеатар]].
Библос је стављен на [[Унеско|УНЕСКО]] листу [[Светска баштина|Светске баштине]] [[1984]].
== Види још ==
* [[Библоско писмо]]
| |||