Бизмут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link GA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 9:
| група = [[15. група хемијских елемената|VA]]
| периода = [[6. периода хемијских елемената|6]]
| густина = 9780 [[килограм
| тврдоћа = 2,25
| боја = розесива
Ред 31:
| притисак_засићене паре = 6,27×10<sup>-4</sup> [[Паскал|Pa]]<br />(600 -{K}-)
| брзина_звука = 1790 m/s<br />(293,15 -{K}-)
| електронегативност = 2,02 ([[
| специфична_топлота = 122 [[џул кроз килограм-келвин|J/(kg*K)]]
| специфична_проводљивост = 0,867×10<sup>6</sup> [[Сименс (јединица)|S]]/m
Ред 77:
}}
'''Бизмут''' ('''-{[[Бизмут|Bi]]}-''', {{јез-лат|bismutum}}) је метал [[VА група хемијских елемената|[-{V}-А]] групе.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Име је добио по [[немачки језик|немачкој]] речи ''-{Wismut}-''
Заступљеност: бизмут је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 0,048 ppm ({{јез-енг|parts per million}}). Најважнији минерали бизмута су:
Ред 84:
Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и [[бакар|бакра]].<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>
Бизмут има 35 [[изотоп]]а чије се [[релативна атомска маса|атомске масе]] налазе између 190-215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 (око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.
Бизмут је познат још од [[
Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори.
| |||