Билијарске кугле — разлика између измена

У почетку су билијарске куле прављене од камена касније од дрвета<ref>[http://www.skolabilijara.com/istorija.php Škola bilijara<!-- Bot generated title -->]</ref> па и глине. Билијар и билијарска опрема се највише развијала у [[Француска|Француској]] да би се касније нагло шрили широм Европе. Због велике приступачности у Европи за материјал је касније почео да се користи кости од говеда.<ref name="ebay">Note: Antique ox-bone balls remain a very common item on [[ибеј|eBay]].</ref>, а [[слоновача]] је била најинтересантнија од 1627. године до почетка 20. века. До средине 19. века [[Слон|слонови]] су се ловили у алармантном броју, само због потрежње за врхунском билијарском куглом. Највише до 8 билијарских кугли се могло направити од једне кљове слона. Тада се кренуло са проналажењем алтернативног решења. Проналазачи су стимулисани наградом од 10.000 долара (то би данас било око 170.000 долара) ако пронађу индустријски материјал погодан за прављење билијарских кугли. Иако није прва вештачка супстанца која се користила за куглу, Џон Весли Хајат је смислио и патентирао састав материјала 1869. године, тзв. нитроцелулозе за билијарске кугле. Ипак не постоје јасни докази да је и добио награду која је била обећана <ref>[http://www.plastiquarian.com/ The Plastics Historical Society - Home<!-- Bot generated title -->]</ref>. До 1870. године је обвај материјал комерцијализован под називом [[целулоид]], као прва синтетичка пластика. Ипак, природа целулоида је велика нестабилност приликом производње, па са обзиром да је изазивао и повремене експлозије рано се одустало од овог изума.