Википедија

Биосфера — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 12:
* вертикалном.
 
'''Хоризонталан распоред биома''' одређен је, пре свега, [[клима]]тским условима. Идући од [[екватор]]а ка половима, може се уочити извесна правилност у распореду различитих биома на обе Земљине полулопте. '''Вертикални распоред''' екосистема на копну у складу је са хоризонталним распоредом биома од екватора ка половима. Од подножја до планинских врхова температура опада и мења се клима па се у складу са тим смењују и екосистеми. Тако се [[лишћар]]ске и [[четинари|четинарчетинарске]]ске шуме смењују [[ливада]]ма и [[пашњак|пашњацима]], а планинске [[тундра|тундре]] и зона вечног леда налазе се на врховима [[планина]].
 
== Биогеохемијски циклуси ==
 
Функционисање биосфере огледа се у узајамној повезаности њених различитих екосистема на принципима кружења материје и једносмерном протицању енергије у глобалним размерама. Основне [[хемијски елемент|елементелементе]]е (C, О, H, N и др.) организми уграђују у [[органска једињења]] у свом телу. Органска материја пролази кроз [[ланац исхране|ланце исхране]] и на крају се разлаже и [[минерализација|минерализује]]. Тако се основни елементи враћају у спољашњу средину, одакле поново могу да се искористе. Овај пут основних елемената представља биогеохемијске циклусе материје на Земљи, који се могу утврдити за сваки елемент посебно.
 
'''Угљеник''' се налази у атмосфери у облику [[угљен-диоксид]]а и у хидросфери, растворен у води. У процесима [[фотосинтеза|фотосинтезе]] се као [[угљена киселина]] везује и гради органска једињења. Један део угљеника враћа се у атмосферу и воду у току [[дисање|дисања]] организама. Највећи део угљеника враћа се у спољашњу средину процесима труљења и [[Ферментација (биохемија)|врења]], које врше [[гљиве]] и [[бактерија|бактерије]].
Ред 30:
'''Кисеоник''' се налази у атмосфери (има га око 21%) и растворен у води. Користи се за процесе дисања организама, а враћа се у спољашњу средину процесом фотосинтезе.
 
'''Азот''' се налази у атмосфери, али га већина организама не узима директно из атмосфере. Само су неки организми (бактерије [[азотофиксатор]]и које живе у [[симбиоза|симбиози]] са кореном биљака [[легуминоза]]) у стању да вежу атмосферски [[азот]] у органска једињења. Труљењем и разлагањем ових бактерија једињења азота прелазе у неоргански облик ([[нитрат]]и) и доспевају у земљиште, одакле биљке могу да их користе. Тако се азот уграђује у органска једињења ([[аминокиселина|аминокиселине]], [[протеин]]и, [[нуклеинске киселине]], [[пигмент]]и) прво у телу [[произвођачпроизводња|произвођача]]а, а затим [[потрошач]]а и [[разлагач]]а. Разлагањем угинулих организама поново се у спољашњу средину ослобађају различите неорганске соли азота.
 
'''Кружење воде''' почиње њеним [[испаравање]]м са површине [[море|мора]] и океана, који представљају резервоаре воде на Земљи. Тиме настају масе [[облак]]а који одлазе према копну где у облику падавина вода стиже до површине Земље. Са те површине она се различитим [[водоток]]овима поново враћа у мора и океане. Део воде са површине земље улази у састав живих бића, а затим, испаравањем и [[излучивање]]м, поново напушта ове организме. Сва вода се на крају враћа у мора и океане.
Ред 38:
'''На принципима кружења материје и протицања енергије заснива се [[живот]]'''.
 
== Литература ==
* Јанковић, М., Ђорђевић, В: ''Примењена екологија'', [[Научна књига]], Београд, 1981.
* Ђукановић, Мара: ''Еколошки изазов'', Београд, 1991.
* Станковић, С: ''Екологија животиња'', Београд, 1979.
* Јанковић, М: ''Фитоекологија'', Београд, 1986
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биосфера”