Битка код Азенкура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 30:
Током опсаде, Французи су успели да сакупе бројну војску која се оформила у околини Руана. Ово није била феудална војска како се то обично мисли, већ војска плаћена на начин веома сличан енглеском систему. Французи су се надали да ће сакупити око 9.000 људи. Када је Хенри V кренуо на север, Французи су му пожурили у сусрет да га блокирају код реке [[Сома (река)|Соме]] тесу га натерали да опет окрене на југ и онемогућили му да стигне до Калеа. Енглези су на крају успели да пређу реку код Перонеа и поново кренули на север. Без заштите коју им је пружала река, Французи су оклевали да даљим инсистирањем на директном сукобу. Ограничили су се на то да само прате Хенрија и његову војску, док су с друге стране позивали локалне племиће да им се придруже. Око 24. октобра могло је доћи до битке, међутим Французи су се повукли у ишчекивању појачања. Следећег дана Французи су започели преговоре као тактику одлагања, али Хенри је наредио својој војсци да крене у напад и започне битку коју би радије избегао с обзиром на стање његове војске. Енглези су имали мало хране, прешли су 260 миља у року од две и по недеље, дизентерија је владала међу њиховим редовима и поврх свега су морали да се сукобе са бројнијим и добро опремљеним наоружаним Французима. Међутим, Хенрију је било преко потребно да се домогне сигурности у Калеу и знао је да ако буде још чекао, Французима ће стићи још појачања.
 
И поред тога, Французи су претрпели катастрофални пораз, не само у погледу броја изгинулих, већ и због великог броја изгинулих племића највишег ранга. Победа је отворила Хенрију могућност да оствари све своје циљеве. [[Уговор у Троју|Уговором у Троју]] ([[1420]].) Французи су га прихватили као регента и наследника француског престола. Ово је потврђено његовим браком са [[Катарина од Валоа|Катарином Валоа]], ћерком краља Шарла VI.
 
Ипак, Хенри Пети није доживео да наследи трон Француске. Године [[1422]], док је осигуравао положај против даље француске опозиције, умро је од [[дизентерија|дизентерије]] у тридесет четвртој години, два месеца пре смрти Шарла -{VI}-. Наследио га је његов млади син [[Хенри VI Ланкастер|Хенри Шести]], током чије владавине су Енглези истерани из читаве Француске, сем Калеа, захваљујући војним успесима француске војске, предвођене [[Јованка Орлеанка|Јованком Орлеанком]], и новим краљем, [[Шарл VII Победник|Шарлом VII]].