Божин Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 22:
{{!}}}
}}
'''др Божин Јовановић''' ([[Ново Корито]], код [[Књажевац|Књажевца]], [[21. јануар]] [[1920]] — [[Београд]], [[8. мај]] [[2011]]), учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], друштвено-политички радник [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]], [[орден јунака социјалистичког рада|јунак социјалистичког рада]] и почасни [[доктор наука]] [[Мегатренд универзитет|Универзитета Мегатренд]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[21. јануар]]а [[1920]]. године у селу [[Ново Корито]], код [[Књажевац|Књажевца]]. Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију је похађао у Књажевцу, [[Зајечар]]у и [[Неготин]]у, где је и матурирао [[1939]]. године. Студије је започео на [[Технички факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету]] у [[Београд]]у, непосредно пред почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Био је учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]]. После ослобођења [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године уписао је и завршио [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]].
 
Одмах по ослобођењу [[Тимочка крајинаКрајина|Тимочке крајине]], [[1944]]. године, постао је генерални директор Тимочких рудника угља „Тимбас“, у чијем се саставу налазило 17 рудника угља. У том периоду његов главни задатак је био да обнови рад свих рудника и да у најкраћем периоду рудници постигну предратну производњу од 340.000 тона. Иако са мањком радне снаге и стручњака, као и другог материјала и опреме, производња је кренула у већини од 17 рудника. Већ у току [[1947]]. године постигнута је предратна производња, а током [[1948]]. и [[1949]]. је премашена, што је имало велики допринос за обнављање индустрије и железничког саобраћаја.
 
У периоду до [[1965]]. године обављао је разне политичке дужности у Тимочкој крајини - био је: секретар Среског комитета [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]] и председник Среског народног одбора у Књажевцу, председник Окружног народног одбора у Зајечару, председник Окружног здружног савеза, председник Окружног одбора Народног фронта и председник Међуопштинске регионалне заједнице Зајечар. Године [[1965]]. постао је генерални директор [[Рударско-топионичарски басен Бор|Рударско-топионичарског басена „Бор“]] и на тој функцији остао све до [[1975]]. године. Потом је био председник Пословне заједнице „Југобакар“, члан Председништва и председник Привредне коморе Југославије, одакле је [[1983]]. године отишао у пензију.