Борнео — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 35:
| категорија=
}}
'''Борнео''', који у [[Индонезија|Индонезији]] називају '''Калимантан''' ([[Малајски језик|мал.]] -{''Borneo''}-, [[Индонежански језик|индон.]] -{''Kalimantan''}-), има површину од 743.330 -{[[квадратни километар|km²]]}- па је треће по величини [[острво]] (иза [[Гренланд]]а и [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]]) на свету. Налази се усред [[Индонезијски архипелаг|Индонезијског архипелага]], а политички је подељен између [[Индонезија|Индонезије]], [[Малезија|Малезије]] и [[Брунеј]]а. Припада групи [[Велика Сундска острва|Великих Сундских острва]].
== Географија ==
Обала [[острво|острва]] је због [[мочвара|мочварних]] шума [[мангрове|мангрова]] релативно неприступачна, што као последицу има и слабу насељеност обала. Чак нити већина [[река]] нису (због морских наноса) приступачне с морске стране. Велика подручја су још увијек покривена густим [[прашума]]ма.
Од крајњег северног дела острва, Кап Сампанмангио, па до северозападног краја на Кап Дату пружа се дугачак брдски ланац. На централној [[висораван|висоравни]] издиже се више група брда окружених равницама. Највиша тачка на острву је врх [[Кинабалу]] (4.101 [[метар]]а над морем) и налази се на североистоку. Брда од [[гранит]]а и [[шкриљац|шкриљца]] су претежно на западном делу Борнеа.
Ред 48:
== Клима ==
[[Датотека:Dawn in Borneo.jpg|мини|250п|лево|[[Тропска кишна шума]] у Борнеу]]
[[Клима]] Борнеа је изражено [[тропска (прашумска) влажна клима|тропска]]. Просечна температура колеба од 27,7 °C у јулу и 26,7 °C у октобру. Већи јужни део Борнеа има изражено једно [[суша|сушно]] и једно [[кишно раздобље]], док су на северу по два таква раздобља.
== Становништво ==
На Борнеу живи 19.804.064 (стање 2010.) па тиме и [[густина становништва|густину становништва]] од само 26,65 становника на [[квадратни километар|km²]].
Становништво на острву чине народ [[Дајак]]а, [[Малајци]] и [[Кинези]]. Већину малајског становништва чине потомци [[Деутеро Малајци|Деутеро Малајаца]], који су, историјски гледано, стигли на Борнео у другом валу насељавања острва из [[Азија|Азије]] преко [[Малајско полуострво|Малајског полуострва]].
Ред 61:
Надаље, у унутрашњости Борнеа живи, према процени, око 240.000 припадника народа [[Ибан]].
Већина становништва [[
== Историја ==
Током златног раздобља Малајског султаната [[Брунеј]] од 15. до 17. века, а након пропасти Малачког царства с подручја [[Југоисточна Азија|Југоисточне Азије]], они су владали целим острвом. Касније су северни део Борнеа контролисали малајски [[Сулу]] султанати ([[1473]]—[[1899]]) с изузетком појединих подручја која су била под контролом Сјеверне Борнео Компаније. Подручје под контролом Брунејског султаната је с временом на разне начине дошло под контролу [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британске]] породице [[Брук]].
У раном 19. веку британски и холандски колонизарори се споразумевају о кориштењу лука под њиховом контролом. Источни део Борнеа контролишу [[Холандија|холандски]] а западни [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|британски]] трговци (слично, [[Малака]] је дата на управу Британцима у замену за разне [[Лука|луке]] на [[Јава
[[Слика:Borneo blank map.PNG|мини|200п|десно||<span
| |||