Босанска Крајина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
| Слика = Bosanska krajina02.png
| Опис_слике = Границе и градови Босанске Крајине{{sfn|Мргић-Радојчић|2002|pp=}}
| Највећи_градови = [[Бања Лука]]<br />[[Приједор]]<br />[[Бихаћ]]
| држава = [[Босна и Херцеговина]]
| регион = [[Република Српска]]<br />[[Федерација Босне и Херцеговине]]
| административна_јединица = [[Унско-сански кантон]]<br />[[Кантон 10]]<br />[[Средњобосански кантон]]
| језик =
| Површина =
| Број_становника =
}}
'''Босанска Крајина''' или често само '''Крајина''' је [[Историја|историјско]]-[[Географија|географска]] цјелина у [[сјеверозападсеверозапад|сјеверозападном]]ном дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. За простор од [[Цазинска Крајина|Бихаћке Крајине]] до [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Плива|Пливе]], [[Гламоч]]а и [[Ливно|Ливна]] овај назив се почео користити од [[Аустроугарска|аустроугарске]] [[Окупација|окупације]] [[1878]]. године.{{sfn|Лопашић|1890|pp=2}} Ту су се у [[Средњи вијек|средњем вијеку]] помињале [[Жупа|жупе]] Пољичка, [[Псет]]ска, Хумска, Горичка, Ускопље, Плива, Лука, Земуник (Земљаник), Врбања, Трибова (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. Тада је највећи дио овог простора обухватала област [[Доњи Краји]], по којој је Крајина и добила име.{{sfn|Мргић-Радојчић|2002|pp=26}} Касније је основана угарска провинција [[Јајачка бановина]], а након њеног пада територија је припојена [[Босански санџак|Босанском санџаку]] у оквиру [[Османско царство|Османског царства]]. Назив ''Босанска Крајина'' је први пут забиљежен у историјским изворима [[1593]]. године.{{sfn|Стојановић|1902|pp=249}} Босанска Крајина је позната и по називу ''Љута Крајина'', због великог броја буна српског народа, које су се одвијале у тој области.
 
== Историја ==
[[Датотека:MihailoVoislav.jpg|мини|Краљ Дукље и поновни ујединитељ цијеле Србије [[Михаило Војислављевић|Михаило Војисављевић]]]]
Крајем 5. и почетком 6. вијека, на територији данашње сјеверозападне Босне и Херцеговине се налазила [[Далмација (римска провинција)|византијска покрајина Далмација]]. Почетком 7. вијека се на ту територију досељавају прво [[Евроазијски Авари|Авари]], па и [[Словени]]. У спису византијског цара из 10. века [[Konstantin VII Porfirogenit|Константина VII Порфирогенита]] "[[De administrando imperio|О управљању царством]]", пише да Словени који су покрштени по источном обреду насељавају области на западу до регије [[Paganija|Паганије]] и ријеком [[Una|Уном]] до [[Sava|Саве]] на сјеверу. Словени источног обреда су како је он написао [[Срби]], јер сама ријеч Србин потиче од ријечи "Serbus", која значи роб, слуга, што је значило да су Срби насјелили територије царства у служби Цара, како би [[Vizantija|Царевину]] бранили од најезда непокрштених Авара, [[Huni|Хуна]] и Варвара. У првом периоду након доласка Словена се налази у првој [[Српске земље у раном средњем веку|српској средњовековној држави]] под [[Часлав Клонимировић|Чаславом Клонимировићем]] и [[Властимировићи]]ма, који су по легедни довели Србе и један дио Словена из своје прапостојбине "[[Bela Srbija|Беле Србије]]". Падом српске велике Кнежевине, српски обласни господар [[Duklja|Зете (Дукље)]] [[Стефан Војислав]], родоначелник династије [[Војислављевићи|Војисављевића]] успева да 1042. године збаци византијску власт, те његов син [[Михаило Војислављевић|Михајло]] 1077. године проглашава [[Duklja|Краљевину]]. Син Михајла, [[Константин Бодин|Бодин]] шири државу на цијелу [[Bosna|Босну]], јужни дио [[Dalmacija|Далмације]], те опет у кратком периоду прави опет уједињену српску државу са њеним главним чиниоцима и територијама. Ширењем [[Историја Хрватске у средњем веку|хрватске средњовековне државе]], Крајина бива укључена у њу, и даљом експанзијом и цијела [[Босна и Херцеговина]]. Овај период ширења [[Hrvatska|хрватске државе]] преко цијеле Босне се обично данас узима као доказ да је цијела Босна била насјељена [[Hrvati|хрватским католичким народом]], газећи тако византијске признате списе Константина VII Порфирогенита. Многи хрватски историчари називају област Крајине и "Турска Хрватска", представљајући тако како је то историјска хрватска територија. Такође многи тврде да у области Крајине никад није прије [[Турска|Турака]] постојао [[Pravoslavlje|Православни народ]], те је након доласка Турака народ "поправослављиван“. Многи манастири [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] су изграђени у предијелу тадашње Босанске Крајине за вријеме [[Немањићи|Немањића]], те и послије [[Bitka na Kosovu|Косовске Битке]] ([[1389]]), што доказује тврдњу да су Православни Срби насјељавали овај предео и прије најезде Турака. Најпознатији манастири овог дијела Босне и Херцеговине саграђени прије туске најезде су: [[Манастир Липље]], [[manastir Моштаница|Моштаница]], [[manastir Крупа на Врбасу|Крупа на Врбасу]], [[manastir Глоговац|Глоговац]], [[manastir Клисина|Клисина]], и многи други.
 
Ред 28:
 
== Географија ==
У рељефном погледу подучје северозападне Босне и Херцеговине је типична планинско-котлинска регија. Сјеверни дио регије је претежно равничарског алувијалног карактера и обухвата области уз ушћа три главне крајишке ријеке, [[Уна|Уне]], [[Врбас]]а и [[сана (ријека)|Сане]] у ријеку [[сава (река)Сава|Саву]]. Ријека Сана се улива у Уну код [[Нови Град|Новог Града]]) гдје почиње географска регија [[Bosanska Posavina|Босанске Посавине]].
[[Датотека:Una,Bihac.jpg|мини|д|Ријека Уна код Бихаћа]]