Бедуини — разлика између измена

Крајем 19. века, многи Бедуини су почели да прелазе на полу- номадски начин живота. Један од фактора који су утицали на то јесте и утицај власти [[Османско царство|Османског царства]]<ref>{{citeCite book|last=Magness|first=Jodi|title=The Archaeology of the Early Islamic Settlement in Palestine|url=http://books.google.com/books?id=GYrPd2H1cjcC|year=2003|publisher=Eisenbrauns|isbn=978-1-57506-070-5|pages=82–}}</ref> koja је започела присилни процес седентеризације Бедуина који су живели на њиховој територији. Османске власти су на Бедуине гледале као на претњу државној контроли и улагали су велике напоре да успостави ред и закон у пустињи Неџеф. За време [[Танзиматске реформе|Танзимата]], 1858. године прописан је нови закон о земљишним поседима у Османском царству којим је понуђено легално земљиште за премештање Бедуина. С обзиром на то да је [[Османско царство]] полако губило моћ, установљен је закон којим је започет процес обавезне регистрације земљишта чији је циљ био да увећа приходе царства који су долазили од пореза.