Санстефански споразум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
Ред 17:
Премда никад није спроведен у дело, Санстефански споразум имао је далекосежне последице за [[Јужни Словени|Јужне Словене]] и њихове односе с [[Русија|Русијом]]. Задовољио је већину легитимних захтева [[Црна Гора|Црне Горе]], али је изазвао отпор [[Румунија|Румуније]] и [[Србија|Србије]]. [[Бугари]] су са друге стране били више него задовољни. Неравноправни третман балканских народа погоршао је њихово супарништво и почео да их удаљава од Русије. Споразум је Србији дао независност, али је испуњен тек делић њених територијалних захтева. За српску јавност и политичке лидере ово је била велика неправда, коју су наметнули Руси, a чије разлоге Срби нису могли да разумеју. Мада је влада спречавала разбуктавање јавног антируског расположења, [[Нови Сад|новосадска]] „Застава“ отворено је оптужила Русију: "''Видимо да бугарски народ, уз подршку руских бајонета и под руководством руских државника гори од жеље да постигне панруске циљеве, заузимајући подручје које по географском и етничком положају припада Србији''!"
 
И [[Јован Ристић]], председник српске владе и министар иностраних дела, је био озлојеђен одлукама из Сан Стефана. Могућност да Србија изађе из готово безнадежне ситуације и губитка територија које је ослободила у рату 1877—1878, видео је у незадовољству [[Аустроугарска|Беча]] и [[Енглеска|Лондона]] Санстефанским уговором. Две велике силе биле су решене да минирају споразум, посебно његов кључ: велику Бугарску. Српске војничке победе и Ристићева вешта дипломатија учинили су да се добије сагласност Русије о задржавању постојеће војне ситуације, до постизања дефинитивног решења. „Не смемо пристати на улогу пиона која нам је дата“, написао је Ристић шефу српског генералштаба [[Коста Протић|Кости Протићу]] у марту [[1878]].
 
Споразум из Сан Стефана извео је велики заокрет у спољнополитичкој оријентацији Србије, у чему су кнез Милан и министар иностраних дела Ристић одиграли главну улогу. Ристић ће ускоро отићи у [[Беч]], потом у [[Берлин]] да брани српска становишта код министра иностраних дела [[Андраши]]ја и канцелара [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]]. Ови преговори означиће врхунац Ристићеве дипломатске каријере, a Србији донети значајну корист.