Бојчинска шума — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.121.42.242 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Бојчинска шума, детаљ 1.JPG|мини|десно|200п|Ресторан „Бојчинска колеба“, рађен по узору на сремачке куће за свиње]]
'''Бојчинска шума''' је [[мочвара
== Историја ==
[[Датотека:Спомен плоча у Бојчинској шуми.jpg|мини|десно|250п|Део шуме у коме су се од лета 1942. до краја рата, налазили партизански штабови и једнице, у „партизанским базама“ - [[земуница
За време [[Први светски рат|Првог светског рата]] у шуми се налазило склониште за мештане и војнике. [[Kраљ Александар]] користио је као ловиште (1934. године). За време [[Други светски рат|Другог светског
До партизанских база, кроз средину шуме, води асфалтни пут. На раздаљини од 2 km од улаза у шуму, на месту где су се некад налазиле партизанске базе, у којима се скривала сремска војска по земуницама и катакомбама, налази се спомен-обележје постављено 1963. године. Место је помало запуштено и препуштено забораву. У продужетку, наредних 3 km, налазе се баре и блато, па је проходност отежана.<ref name="чувари" />
Ред 13:
[[Датотека:Стаза кроз Бојчинску шуму.jpg|мини|десно|250п|<center>Кроз Бојчинску шуму]]
Шума заузима површину од 629,51 хектара.<ref name="стратегија" /> На њеној територији посебно је заступљен [[лужњак|храст лужњак]], као фрагмент некада огромних старих низијско-мочварних шума. У шуми је укупно евидентирано 185 биљних врста, од којих 15 имају статус заштићених и строго заштићених врста. У шуми расте 165 врста [[гљиве|гљива]], од којих 15 врста ужива статус заштите, док
се две врсте налазе на Црвеној листи гљива Европе.<ref name="ревија" /> Осим храста, шума је богата је [[Граб (дрво)|
У шуми је евидентирано 108 врста птица односно 30% укупног броја врста птица забележених у Србији. Такође, ту су 10 врста [[водоземци|водоземаца]] и [[гмизавци|гмизаваца]], од чега чак 8 врста је заштитићено законом.<ref name="ревија" /> Од дивље животиње, које слободно лутају шумом, могу се видети [[зец|зечеви]] и [[срна|
Подручје је и даље релативно очувано, поседује велике природне вредности, али му због близине урбане зоне прети даља деградација,<ref>Град Београд: [http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1457289 „Студија о заштити Бојчинске и Липовичке шуме, као и Форланда леве обале Дунава“], 14.7.2011, приступ 7.5.2013</ref> због чега се налази под заштитом.
Ред 25:
Непосредно иза позоринице, исте године је изграђена уметничка колонија, која се састоји од шест дрвених кућица на растојању од по двадесетак метара. Свака кућа има једну собу од 12 m² , купатило и терасу од 10 m², а простор је климатизован.<ref>Општина Сурчин:[http://www.surcin.rs/index.php/projekti/138?status=complete&page=4 „Уметничка колонија“], приступ 7.5.2013</ref>
Поред позорнице се налази етно Ресторан „Бојчинска колеба“, угоститељски објекат сачињен од типичних сремачких кућа за [[свиња|свиње]], покривених [[трска|трском]]. Недалеко од ресторана смештени су и торови са [[мангалица|
== Манифестације ==
Ред 41:
== Превоз ==
До руба Бојчинске шуме се може стићи [[градско саобраћајно предузеће Београд|градским превозом]], аутобусом 605, који креће из [[Бежанија|Бежаније]] са [[Ледине|Ледина]],<ref name="лето" /> пролази кроз [[Сурчин]], [[Јаково]] и [[Бољевци|Бољевце]] пре него што стигне у Прогар. Истим путем се стиже и колима из правца [[Београд]]а, или са аутопута [[Европски пут Е70|E70]] искључењем код [[аеродром Никола Тесла Београд|аеродрома]] у Сурчину, из правца [[Купиново|Купинова]] и Ашање или [[Бечмен]]а и [[Петровчић]]а, а из правца [[Обреновац|Обреновца]] се стиже Обреновачким мостом преко Саве. У летњој сезони, могуће је стићи и бродићем јавног превоза, који полази из [[Блок 45|Блока 45]] и плови [[Сава
== Референце ==
|