Бранимир Ћосић — разлика између измена

Рођен је [[1903]]. године у [[Мачва|Мачви]], у Штитару, у учитељској породици. Рано је остао без оца, па је читаво детињство и младост провео уз мајку Даринку. Мајка је пратила сваки његов интелектуални и мисаони корак. То је имало трагова у Ћосићевом идејном одређивању према прогресивним књижевним и политичким струјањима његовог времена. Веома рано оболео је од [[туберкулоза|туберкулозе]], што га је још више везивало за мајчине моралне назоре. [[Гимназија|Гимназију]] је завршио у [[Београд|Београду]]у, а потом је једно време студирао права. Међутим, врло брзо је променио одлуку и определио се за [[књижевност]]. Болест га је отргла од студија и везала за болесничку постељу. Извесно време је провео у једном санаторијуму у [[Швајцарска|Швајцарској]], али материјалне неприлике су му онемогућиле трајније лечење. Вратио се у [[Србија|Србију]] и почео да ради као коректор културне рубрике београдске „Правде“; сарађивао у готово свим београдским листовима. На том послу га је и смрт затекла, 29. јануара [[1934]]. године, у тридесет првој години живота.

Ћосић је за живота објавио три књиге [[Приповетка|приповедака]] и три [[роман|романа]]а, као и збирку [[интервју|интервјуа]]а са истакнутим писцима свога времена. Он припада групи писаца који су стварали у међуратном периоду. Међуратна књижевност је стварана са наглашеном, тенденциозном осећајношћу према животу обесправљених људи. Ћосић припада оној групи писаца која је дозревала у данима окупације у [[Први светски рат|Првом светском рату]], а која је своје идеале није видела у друштвено-политичком животу версајске [[Југославија|Југославије]]. Ћосић је своје књижевне узоре првенствено налазио у страној књижевности: ту су сва [[Стендал]]ова дела, дела [[Марсел Пруст|Пруста]], њихове монографије, као и монографије о [[Фјодор Михајлович Достојевски|Достојевском]], [[Андре Жид|Жиду]] и [[Гистав Флобер|Флоберу]].

Морална посрнулост београдске „златне младежи“ после Првог светског рата, насликана је у „Врзином колу“. Романом „Два царства“, Ћосић истиче конвенционалну хришћанску тезу о борби добра и зла, коју ће спровести до краја са моралистичким завршетком: несмотрени младић се заљубљује у удату жену, али под утицајем [[манастир|манастира]]а и калуђера, он се одриче грешне љубави и враћа се у Београд.

Личну библиотеку Бранимира Ћосића, поклонила је његова мајка Даринка, након његове смрти, 1934. године. Библиотека Бранимира Ћосића налази се у [[Универзитетска библиотека Светозар„Светозар МарковићМарковић“|Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“]] у Београду. Ту су књиге из домаће и стране књижевности, око 1300 свезака. Већином су то књиге из књижевности, књижевне критике, историје, културне историје, економије, социологије, етнологије.

[[Легат (испорука)|Легат]] Бранимира Ћосића налази се у Музеју града Београда, заоставштина је у [[музеј]] предата [[1947]]. године и садржи документа, рукописе и фотографије, а најзначајнији део овог легата чини Ћосићева преписка.