Број (граматика) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
'''Број''' је у [[Граматика|граматици]] и [[Лингвистика|лингвистици]] особина која у већини језика карактерише [[Именица|именице]], [[Придевпридеви|придеве]], [[Заменица|заменице]] и често [[глагол]]е. У систему именица и заменица број представља количину (меру за број индивидуалних јединица). Број се у реченици може идентификовати из самог облика глагола (рецимо [[Латински језик|латински]] : -{''amat''}- - волети, -{''amant''}- - они воле).
 
== Типови граматичког броја ==
Граматички број не одговара бројевима који описују прецизне математичке количине. У већини језика број описује неодређену количину. У већини савремених [[Индо-европскииндоевропски језици|индо-европских језика]] појам граматичког броја се ограничава на опозицију једнина-множина.
 
* '''једнина''', означава јединку (предмет, особу) ;
* '''сингулатив''', означава јединку у ансамблу састављеном из више јединица ([[Бретонски језик|бретонски]], [[Арапски језик|арапски]]) ;
* '''[[дуал (граматика)двојина|дуал]]''', означава тачно две јединке ([[Литвански језик|литвански]], [[Словеначки језик|словеначки]], [[горњолужичкосрпски језик|горњолужичкосрпски]], [[доњолужичкосрпски језик|доњолужичкосрпски]], [[Старогрчки језик|старогрчки]], [[санскрт|санскрит]], [[хебрејски језик|хибру]], [[Арапски језик|арапски]]) ;
* '''триал''', означава тачно три јединке (може се наћи у неким аустралијским и [[Аустронезијскиаустронежански језици|аустронезијским језицима]]) ;
* '''квадриал''', означава тачно четири јединке (пример је језик [[сурсунга]] са [[Нова Ирска|Нове Ирске]]) ;
* '''паукал''', означава мали број јединки (у језицима [[варлпири]] и [[хопи]], у [[Арапски језик|арапском]] за поједине именице, такође у [[Руски језик|руском]] и [[Српски језик|српском]] за бројеве мање од пет) ;
 
Ниједан језик не користи све варијанте за изражавање множине. Језици се могу класификовати по карактеристичном систему граматичког броја :
* једнина ~ множина (француски, енглески, турски),
* једнина ~ дуал ~ множина (старогрчки, санскрит, словеначки),
* једнина ~ дуал ~ паукал ~ множина (хопи), итд.
 
Неки ретки језици, рецимо језик [[пираха]], не познају појам граматичког броја.
 
У другим случајевима, за означавање множине користе се [[аугментатив]]и (пример: [[хебрејски језик|хибру]]).
 
== Пребројиве и непребројиве именице ==
*** [[Арапски језик|арапски]] -{كِتَاب ''k<u>i</u>t<u>ā</u>b''&nbsp;~ كُتُب ''k<u>u</u>t<u>u</u>b''}- «&nbsp;књига/књиге&nbsp;» (такозвана „унутрашња множина“),
*** [[Језик фула|фула]] -{''<u>r</u>awaandu''&nbsp;~ ''<u>d</u>awaa<u>ɗi</u>''}- «&nbsp;пас/пси&nbsp;» (промена иницијалног сугласника и суфикса),
*** [[Албански језик|албански]] -{''murg'' [muɾg]&nbsp;~ ''mur<u>gj</u>''}- «&nbsp;монах/монаси(s)&nbsp;» ([[палатализација у новоштокавским дијалектима|палатализација]] завршног сугласника),
*** [[Шкотски гелски језик|шкот.]] -{''m<u>a</u>c'' [maχk]&nbsp;~ ''m<u>i</u>c'' [miçkʲ]}- «&nbsp;кћи/кћери&nbsp;»,
*** [[Енглески језик|енглески]]&nbsp;: ''m<u>a</u>n''&nbsp;~ ''m<u>e</u>n'' «&nbsp;човек/људи&nbsp;» ([[метафонија]]),
*** [[Немачки језик|немачки]]&nbsp;: ''V<u>a</u>ter''&nbsp;~ ''V<u>ä</u>ter'' «&nbsp;отац/очеви&nbsp;» ([[метафонија]])&nbsp;;
** супрафикси&nbsp;:
*** [[санскрт|санскрит]] -{''aśv<u>as</u>''}- (номинатив једнине)&nbsp;~ -{''aśv<u>ās</u>''}- (номинатив множине) «&nbsp;коњ/коњи&nbsp;»,
*** [[Латински језик|латински]] -{''spirit<u>ŭs</u>''}- (номинатив једнине)&nbsp;~ -{''spirit<u>ūs</u>''}- (номинатив множине) «&nbsp;дух(ови)&nbsp;»,
** дуплирање&nbsp;:
*** [[Сомалски језик|сомалски]] -{''buug''&nbsp;~ ''buug-<u>ag</u>''}- «&nbsp;књига/књиге&nbsp;» (дуплирање завршног слога),
*** [[Индонежански језик|индонежански]] -{''orang '' &nbsp;~ ''orang-orang''}- «&nbsp;човек/људи&nbsp;»
*** [[наватл]] -{''coyôtl''&nbsp;~ ''côcoyoh''}- «&nbsp;којот(и)&nbsp;» (мења се и суфикс),
*** [[Јапански језик|јапански]] -{人 ''hito''&nbsp;~ 人人 ''hito-bito''}- «&nbsp;(једна) особа/свака особа&nbsp;» (ово није истинска множина, већ облик [[дистрибутив]]а). Овакви облици се срећу и у [[Кинескикинески језицијезик|кинеским језицима]], попут [[Мандарински језик|мандаринског]]&nbsp;;
*** [[клинасто писмо]] ; множина се може означити дуплирањем логограма.
* потпуна замена речи&nbsp;; честа је у индоевропским језицима, посебно код заменица
** [[Старогрчки језик|старогрчки]] -{σύ ''sú''}- (номинатив једнине)&nbsp;~ -{ἡμεῖς ''hêmeĩs''}- (номинатив множине) «&nbsp;ти/ви&nbsp;»,
** [[словенски језици]]&nbsp;: [[Пољски језик|пољски]] -{''człowiek''&nbsp;~ ''ludzie''}-, [[Горњолужичкосрпски језик|горњолуж.]] -{''čłowjek'' - ''ludźo''}-, [[Словеначки језик|словеначки]] -{''človek''&nbsp;~ ''ljudje''}-, [[Српски језик|српски]] ''човек'' - ''људи''
*** У [[Руски језик|руском језику]], термин може да варира у зависности од тога да ли је број који се на њега односи већи од четири:<br />Один '''год''' / два, три, четыре '''года''' / пять, шесть… '''<u>лет</u>''' / двадцать один '''год''' / двадцать пять '''<u>лет</u>'''<br />(једна година / две, три, четири године / пет, шест… '''<u>година</u>''' / двадесетједна '''година''' / двадесетпет '''<u>година</u>''')
 
<small>Треба приметити да у неким језицима облик можине изазива више од једне промене у речи&nbsp;: пример из немачког (књига/књиге):-{ ''Buch''&nbsp;~ ''B<u>ü</u>ch<u>er</u>''}-, користи симулфикс и суфикс.</small>
=== Слагање са бројем ===
 
У већини језика [[глагол]]и се слажу по броју, пример: {{јез-фр|je vois}} (ја видим), -{''nous voyons''}- (ми видимо). Слично се дешава са [[придевпридеви]]имама и [[члан (граматика)|члановима]].
 
Некада граматички број не одговара стварном броју. На пример, у старогрчком језику множина именица средњег рода се слагала са формом глагола у једнини. Форме заменица у множини могу имати функцију изражавања поштовања; разлика у обраћању: ти-Ви, обраћање краљевима у множини итд.
256.125

измена