Primorski turizam — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3:
== Atraktivno dejstvo mora i morske obale ==
Prvenstveno je vezano za rekreativne (kupanje, plivanje, sunčanje, veslanje, skijanje na vodi, ribolov), ali i estetske atribute (razgledanje obala, ostrva, zaliva, [[rt|rtova]] i zatona, koji plene harmonijom oblika i boja), koji čine osnovu za ostvarenje turističkog doživljaja visokog kvaliteta. Imajući u vidu da su primorski klimati bili pogodni za nastanjivanje u najranijem periodu ljudske civilizacije, razumljivo je što spomeničko nasledje antičkih civilizacija, takodje, čini bitnu komponentu ponude i sadržaja boravka u ovoj vrsti prometa. Znači, turistički boravak na obalama mora može biti vrlo raznovrstan i baziran na heterogenosti motivskog sadržaja.
Usled skladnog preplitanja i prožimanja prirodnih i antropogenih vrednosti, [[Sredozemlje]] je neponovljiv prirodni ambijent i jedinstvena riznica kulturnog nasledja. Toplo Sredozemno more, sa temperaturom koja u svim njegovim delovima, idući od zapada ka istoku, u avgustu prelazi 22 °C (izuzev krajnjeg severa [[Crno more|Crnog mora]]), duga i topla leta a blage i kratke zime, kvalitetne peščane plaže, atraktivni ostrvski [[arhipelag|arhipelazi]], bogatstvo vegetacije, raskošni pejzaži, brojni istorijski spomenici koji svedoče o različitim kulturnim ciklusima koje je [[Mediteran]] prolazio, pružaju odlične mogućnosti za razvoj turizma. Imajući sve ovo u vidu, lako je objasniti podatak da se u oblasti Mediteranskog primorja, uključujući ostrva, realizuje oko 1/3 godišnjeg medjunarodnog turističkog prometa. U skladu sa pomenutim, Jadranska turistička makroregija ([[Istra]],
== Karakteristike primorskog turizma ==
| |||