Галија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
'''Галија''' ({{јез-лат|Gallia}}) је историјски назив који су [[Антички Рим|Римљани]] и њихови савременици користили за подручја [[Западна Европа|западне Европе]] која отприлике одговарају данашњој [[Француска|Француској]], [[Луксембург]]у и [[Белгија|Белгији]], али се понекад под тиме подразумева и [[падска низија|долина Поа]], западна [[Швајцарска]] и делови [[Холандија|Холандије]] и [[Немачка|Немачке]] западно од [[Рајна|Рајне]]. Њени становници су се називали [[Гали]], иако је тај израз у ширем смислу означавао све древне говорнике [[Галски језик|галског језика]] (древне варијанте [[Келтски језици|келтског]]). Овај је језик био широко распрострањен у [[Европа|Европи]], али у самој Галији су се говорили посебни језици (укључујући барем [[аквитански језик]] и могући [[белгијски језик]]<ref>Цезар је написао: „Сва Галија је подељена у три дела, један у коме живе Белги, други у коме живе Аквитанци, и трећи у коме живе они који се зову Келтима и, у нашем језику, Галима. Сва три се међусобно разликују у језику, обичајима и законима." ''Gallia est omnis divisa in partes tres, quarum unam incolunt Belgae, aliam Aquitani, tertiam qui ipsorum lingua Celtae, nostra Galli appellantur. Hi omnes lingua, institutis, legibus inter se differunt. Gallos ab Aquitanis Garumna flumen.'' ([[Julije Cezar|Julius Caesar]], [http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text.jsp?doc=Perseus:text:1999.02.0002:book=1:chapter=1 De bello Gallico, T. Rice Holmes, Ed., 1.1]<br />[http://www.thelatinlibrary.com/caesar/gallic/gall1.shtml|IVLI CAESARIS COMMENTARIORVM DE BELLO GALLICO (in Latin)]</ref>).
 
Гали су под [[Брен (поглавар)|Бреном]] око 390. п. н. е. [[Битка на Алији|поразили Римљане]]. Нешто касније, године 281. п. н. е. је [[Егејске цивилизације|егејски свет]], погођен великом миграцијом Источних Гала који су се појавили у [[Тракија|Тракији]], северно од [[Грчка|Грчке]]. Још један галски поглавица, такође по имену [[Брен (3. век п. н. е.)|Брен]], је тада тек у последњи тренутак - преплашен муњама и грмљавином - спречен да оскрнави светиште у [[Делфи]]ма.<ref name = "Tufts">[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin//ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.01.0160;query=chapter%3D%23342;layout=;loc=10.22.1 Pausanias, Description of Greece, Phocis]</ref> Истовремено се велика [[Људска миграција|миграцијска]] хорда [[Келти|Келта]], око 10.000 [[ратник]]а, заједно са женама, децом и робовима, кретала кроз Тракију. Три галска племена су тада из Тракије на позив [[Никомед I од Битиније|Никомеда I]], краља [[Битинија|Битиније]], прешла у [[Мала Азија|Малу Азију]] како би му помогла у династијским сукобима. На крају су се населили у [[Фригија|Фригији]] и [[Кападокија|Кападокији]] у централној [[Анадолија|Анадаолији]], области која ће по њима добити име [[Галатија]].
 
== Цисалпијска Галија ==
Ред 10:
[[Антички Рим|Римљани]] су пре 42. године п. н. е. [[Cisalpska Galija|Цисалпијском Галијом]] назвали област северне Италије која лежи између [[Апенини|Апенина]] и [[Алпи|Алпа]], односно „с ове стране (тј. јужно од) Алпа“, за разлику од [[Нарбонска Галија|Трансалпинске Галије]], која се налазила „с оне стране (тј. северно од) Алпа“.
 
Римљани су [[Келти|келтска племплемена]]ена која су упадала у северну Италију назвали Галима. Та племена, која су можда потицала из области горњег тока [[Дунав]]а, кретала су се према западу у 8. и 7. веку старе ере и око 400. године прешла у северну Италију. Премда су наишли на снажан отпор [[Венеди (јадрански)|Венета]], који су живели на североистоку Апенинског полуострва, галска су племена ипак дуго пустошила Италију и 390. године п. н. е. чак заузела сам град [[Рим]]. Представљали су сталну претњу за [[Италски народи|италске народе]] све док у другој половини 3. века, након посебно опасног упада коалиције четири галска племена, Рим није одлучио да отклони претњу анексијом Цисалпијске Галије. То је углавном постигнуто успешним војним походима Римљана у овој области у периоду од 224. до 222. године п. н. е., али је цела област поново била изгубљена с почетком [[Други пунски рат|Другог пунског рата]], када су се галска племена сврстала уз [[Ханибал]]а. Цисалпијска Галија поново је дошла под римску власт почетком 2. века п. н. е., а до 150. године п. н. е. у тој је области живело већ веома мало Гала.
 
Цисалпијска се Галија често називала и ''Gallia Togata'' (= „Галија у [[Тога|тоги]]") након што су је населили Римљани. То је име означавало бројчану надмоћ „оних који носе тогу“ ''(тогати)'', тј. Римљана, у односу на галско становништво. Становници који су живели северно од реке [[По (река)|Пад]], понекад су називани Транспаданцима. Цисалпијску Галију претворио је у провинцију [[Корнелије Сула]] 82. године п. н. е. са реком [[Рубикон]] као њеном јужном границом према Италији. Године 42. п. н. е. Цисалпијска је Галија инкорпорисана у Италију, а провинцијска управа укинута. [[Октавијан Август]] поробио је галска племена у подножју Алпа, чиме су Алпи постали северна граница Италије.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Галија