Гондвана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.93.168.193 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
[[Датотека:Kuunga2.png|мини|250п|[[Источноафричка орогенеза|Источноафричка]] и [[Кунган орогенеза]]]]
 
Јужни [[суперконтинент]] '''Гондвана''' је укључивао већи део копна које се данас налази на [[Јужна хемисфера|јужној полулопти]], укључујући [[Антарктик]], [[Јужна Америка|Јужну Америку]], [[Африка|Африку]], [[Мадагаскар]], [[Аустралија|Аустралију]]-[[Нова Гвинеја|Нову Гвинеју]] и [[Нови Зеланд]], као и [[Арабијско полуострво|Арабију]] и [[Индија|Индију]], које су на [[Северна хемисфера|северној полулопти]]. Стварање Гондване је био дугачак процес. Више различитих орогенеза су довеле до њеног коначног спајања током интервала од 550 до 500 Ma ([[камбријум]]). Ове орогенезе укључују [[Бразилска орогенеза|бразилску]], [[Источноафричка орогенеза|источноафричку]] и [[Кунган орогенеза|кунган]] [[орогенеза|орогенезу]]. Последње фазе спајања Гондване су се преклопиле са отварањем [[Јапет океан|Јапет]] [[океан]]а између [[Канадски штит|Канадског штита]] и западне Гондване. Током истог овог временског интервала десила се и [[камбријумска експлозија]]. Остале велике континенталне масе, укључујући северноамеричку ([[Канадски штит]]), европску ([[Балтички штит]]) и [[сибир]]ску ([[Сибирски штит]]), касније су додате како би се формирао суперконтинент [[Пангеа]] за време [[пермperm (епохаperioda)|перма]]. Распадом Пангее (углавном за време [[јура|јуре]]), формирале су све две велике масе, Гондвана и [[Лауразија|Северноатлантско копно]].
 
Током касног [[палеозоик]]а, Гондвана се протезала од тачке близу јужног пола па све до близу екватора. На већем делу овог суперконтинента, клима је била блага. Индија садржи око 3% светских резерви угља и добар део вађеног угља је изведен из седиментног дела Гондване из касног палеозоика. Током [[мезозоик]]а, просечне глобалне температуре биле су знатно веће него данас. Гондвана је тада поседовала велику разноврсност биљног и животињског света милионима година. Ипак, постоје јаки докази о глацијацији током [[Карбон (периода)|карбонкарбона]]а до перма, посебно у Јужној Африци.
 
Овај суперконтинет је почео да се распада средином, односно крајем јуре (пре око 167 милиона година) када је Источна Гондвана, која је састојала од Антарктика, Мадагаскара, Индије и Аустралија, почела да се одваја од Африке током средње јуре. Јужна Америка је почела полако да се удаљава западно од Африке, док се јужни Атлантски океан отварао, што се десило пре око 130 милиона година (рана [[Креда (периода)|креда]]). Сама Источна Гондвана је почела да се распада тако што је Индија почела да се креће северно у раној креди (пре око 120 милиона година).