Контрола приступа — разлика између измена

Шифраник је део алармног система за контролу приступа који се састоји из из више уређаја који сви заједно чине један систем. Шифарник се обично састоје од тастатуре и екрана али постоје и без екрана или тастатуре. Шифарници се обично уграђују на улазима или излазима из стићеног објекта или просторије. Како би један алармни систем функционисао објекат мора бити обезбеђен разним типовима сензора које можете активирати или тренутно угасити путем шифарника. Корисник путем шифарника може такође закчучати одређену просторију или целокупан објекат у било ком тренутку тако сто приликом програмирања алармног система корисник добија јединствену комбинацију сифре коју куца на тастатури шифарника. Уколико шифра није у бази података система корисник не може да угаси аларм или да приступи оређеној просторији. Овај метода контроле приступа није најефикаснија јел може лако да се дође до шифре и све се мање користи. За бољу заститу данас се користе "ID" читачи или биометриски читачи.

 

 

Kao i kod шифарника "ID" читачи имају исту намену али уместо шифре користе се различите картице или привесци као лични индентификација. Приликом уградње овог система корисник добија јединствени пин код који се налази на картици или привеску и чита се питем магнета када се картица принесе читачу и преко мале антене која се налази у картицама врши се очитавање. Да би корисник добио приступ одређеној просторији или објекту пин код мора да постоји у бази читача. Као и сваки систем и овај систем има мане тако што може да се копира картица или изгуби картица и тако угрози безбедност до следећег подешавања система ово су јако ретки случајеви. Уколо корисник жели још веђу безбедност ту наступа на снагу биометриска контрола приступа.

 

== Биометриски читачи ==